Mališanima se u kratkim "jahaćim" turističkim turama: uz-niz proplanak, krug-dva i slično, obično nude mali konji, poniji. Taj prvi susret, možda i iz puke radoznalosti, ponekad je početak velike ljubavi. Jer, u ovom sportu, glavni "rekvizit" je živo biće, zapravo saradnik i prijatelj kojeg treba poštovati, uvažavati, razumeti, brinuti o njemu, učiti ga (dresurom) i učiti od njega. Zato treninzi u konjičkim školama na prvim časovima obuke ne podrazumevaju penjanje na konja - već njegovo hranjenje, maženje, čišćenje, upoznavanje sa opremom, vođenje po manježu... Jednostavno rečeno, učenje kako se o konju treba brinuti i negovati ga, ophoditi se prema njemu pre i nakon jahanja. Veza između onog ko je na konju i same životinje je veoma važna. Zapravo, suštinska.

Dobrobit za zdravlje

Jahanje dovodi do mnogih pozitivnih fizičkih promena u telu, posebno kod dece - kao što je ojačavanje svih mišića, bolja koordinacija pokreta, ravnoteža i orijentacija u prostoru, bolja pokretljivost celog tela i uspostavljanje sinhronizovanih pokreta. Pored toga, utiče i na psihu - tako što deca uspostavljaju bolju komunikaciju, "oslobađaju se", postaju humanija, svesnija da i druga bića imaju određene potrebe, stiču radne navike, razvijaju hrabrost, samostalnost... Konjički sport u ljudima budi plemenitost, zadovoljstvo, mnogima vraća veru u život.  

Terapeutsko jahanje

U raznim oblicima psihoterapije, lečenja depresije, simptoma usamljenosti i nervnih oboljenja - pre svega lakših oblika, pacijentima se savetuje da nabave kućnog ljubimca. Međutim, isto tako uspešno može da bude "druženje" sa konjem. Naime, ova divna životinja kod dece, posebno iz urbanih sredina, gde je otuđenost više nego izražena, pomaže da se razvije niz zapostavljenih osećanja.

U Engleskoj su, na primer, još pre jednog veka uveli takozvano "terapeutsko jahanje", odnosno časove na kojima se radi pre svega na ojačavanju ličnosti jahača. Samo činom timarenja i hranjenja se stvara  prijateljski odnos između konja i jahača... a tek ostalo!

Obuka u manježu

Časovi obuke i treninzi se odvijaju u posebnom delu, koji je namenjen samo za određene radnje oko konja i sa konjima. Takav prostor se naziva manjež - sa ili bez prepona ili dresurne arene. Važno je znati da su u našim klubovima svi konji pod konstantnim nadzorom veterinara - zbog njih samih, ali i jahača.

Osnovna obuka 

Obuka obično traje desetak časova, na kojima i odrasli i deca (što su mlađa, to je ovaj deo duži i sporije se radi) prvo uče da vode računa o konjima. Zatim se upoznaju sa delovima obavezne i dopunske opreme, o pojahivanju i sjahivanju, upravljanju konjem u hodu i kasu, a uče i pravilan stav koji jahač treba da ima. Na prve časove dete dolazi u sportskoj odeći (užoj) i patikama u kojima može da ide i na pesak, i na blato, u štalu... Postoji posebna odeća za konjičke sportove, ali ima dosta vremena do njene nabavke. Do prvih takmičenja će proći ne samo meseci, već i godine, iako se za najmlađe često organizuju nadmetanja na ponijima. Jer, u klubovima su svesni početničkog naleta adrenalina, posebno kod dece.

Vlastiti konj? Teško izvodljivo...  

Oprema za životinju se dobija u klubu, a konj... teško da ga možete kupiti (malo je onih koji mogu). I to iz "milion" razloga. Prvo, za tim zaista dugo, dugo neće biti potrebe. Drugo, ne možete da ga smestite u gepek, kutiju sa igračkama, podrum ili terasu. Treće, traži celodnevno angažovanje (tri puta dnevno hranjenje, redovno čišćenje, odlaganje izmeta, kontrolu veterinara...).

Što se tiče cene, neki konji koštaju par stotina evra, dok se nekima cena izražava u hiljadama. U stvari, čitava je filozofija kupiti pravog konja. No, bez obzira na sve, ako nemate sopstvenu štalu, sa prostorom za hranu i mestom za odlaganje izmeta, gde će taj konj da boravi? Možete u konjičkom klubu mesečno da plaćate iznajmljivanje takozvanog pansiona ili boksa, ali su cene za tu vrstu zakupa u rangu unajmljivanja dvosobnog stana, a u nekim klubovima i skuplje. Uostalom, šta ako se dete "zasiti"?


Foto: Shutterstock

Klubovi u Srbiji

Konjički savez Beograda, kao deo Saveza za konjički sport Srbije, osnovan je pre 36 godina, a činila su ga tri kluba: "Aleksa Dundić", "Beograd" i "Milicionar". Oni i dalje postoje, jedino je poslednji promenio ime. Danas je u gradskom savezu registrovano oko 20 konjičkih klubova, što je solidan broj, s obzirom da su za ovaj sport potrebni i prostor, i posebni uslovi, i prilična sredstva.

Sport kao način života

Konjički sport je "sezonski", dosta zavisi od vremenskih uslova. Ali i od mnogih drugih, kao što je slučaj sa većinom sportova u našoj zemlji. Može da bude vikend varijanta, recimo jednom nedeljno. Stoga jahanje može da se plaća po terminu, a cene su "šarene" - pet evra, deset, pa i više.

Onaj ko se jednom zaljubi u konjički sport, potpuno je okrenut ka njemu. To mu, praktično, postaje način života! A kakva je dobit vašeg deteta? Velika, pre svega na mentalnom planu. Osim toga, ako brine o konju, naučiće da brine i o sebi. Decu svemu uče polako, na obostrano zadovoljstvo. Reč trenera je svetinja. I nikome ne smeta ni prašina, ni vrućina. Dok je jedno dete na konju, drugo ga vodi. Posle par krugova, menjaju mesta. Deca se lako uklapaju, kao male porodice.

Zanimljiva takmičenja

Nakon obuke, sve one koji se ozbiljno bave konjičkim sportom, čeka čitava paleta uzbudljivih takmičenja. U Beogradu, na Hipodromu, pored ligaških takmičenja se organizuju i Trofej Beograda i Otvoreno prvenstvo. Sva takmičenja se organizuju po disciplinama, a neka od njih su i međunarodnog karaktera.

Brojna su takmičenja i van glavnog grada. Najviše se organizuju u Vojvodini, potom u Velikom Gradištu i još nekoliko gradova. A ima ih i u zemljama u okruženju, prvenstveno u Hrvatskoj i Rumuniji.

Obuka jahanja za autističnu decu  

U konjičkom sportu se velika pažnja posvećuje osobama sa invaliditetom, za koje takođe postoje discipline. Mada, zavisno od zdravstvenog stanja, mogu da budu uključene u redovne programe - trenažne i takmičarske, bez ikakvih problema. Posebnost rada sa njima je prvenstveno u činjenici da je jahanje i sve što ga čini - blagodet za njih. U Novom Sadu je, na primer, uspešno realizovan program obuke jahanja za decu obolelu od autizma. Rezultati su iznad očekivanih.

Zanimljivi izleti

Drage mame i tate, ako ugrabite malo vremena, povedite dete u Zobnaticu, proslavljenu po uzgoju konja i konjičkim igrama, ali i božanstvenoj prirodi i nečemu jedinstvenom u Evropi, a to je Muzej konjarstva! Ili, posetite Karađorđevo, Ljubičevo i dvorac "Fantast" u Bečeju - destinacije vezane za konjički sport. Ili barem idite da navijate sa tribina Hipodroma u Beogradu. Neka vaše dete makar uzjaše ponija na livadi. Ponekad ne moramo da budemo najbrži, snažni, okretni. Ponekad je veći uspeh, a posebno u današnje vreme, videti da dete zdravo i srećno raste. Konjički sportovi su skupi, ali nekoliko časova ili uključivanje u besplatne škole jahanja tokom raspusta nije opterećenje za novčanik.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama