Malim pacijentima, posebno autističnoj deci, plivanje je velika pomoć u terapiji. Preporučljivo je i kod prvih problema sa kičmenim stubom i lošim položajem nogu - kako kod beba, tako i kod starih lica.

Šta znači kada se kaže da neko zna da pliva?

Instruktori plivanja i profesori fizičke kulture pod tim podrazumevaju sinhronizovane pokrete u tehnikama prsno, kraul i leđno plivanje, a poneki i poznavanje delfin stila i bar jedan skok u vodu. Na prvim časovima, hodajući po dnu, dete kvasi lice i uči da «gleda» u vodi. Možda zvuči banalno, ali to jeste u početku najvažnije, jer se dete (u principu) najviše plaši "kvašenja" lica (kada glava ode pod vodu).  

Iako im je pre rođenja voda prirodna sredina, mališani kasnije to zaborave, a što su stariji - to se teže vraćaju u vodu. Ali, kada je u pitanju obuka, što su mlađi - teže im je održati pažnju duže od 20 minuta. Zato plivanje sa bebama (za sada moguće jedino u Gradskom centru za fizičku kulturu, poznatijem kao Stari DIF), koje uživaju dok borave u bazenu sa mamama, tatama, bakama - jeste potvrda koliko je važno održati sećanje na boravak u maminom stomaku.

Kada je idealno vreme za obuku plivanja?

Idealan uzrast za obuku plivanja je oko pete godine. Tada dete funkcioniše u nekim situacijama samostalno, prihvata i druge autoritete osim svojih bližnjih, uz motivaciju može da mu se drži pažnja i do pola sata. Oko sedme ili osme godine, dete je već «stegnuto», jer razmišlja o različitim opasnostima koje vrebaju iz vode (s obzirom da je do tada gledalo mnogo crtaća sa davljenjima i potapanjima). Međutim, u tom uzrastu znatno brže prati obuku, koordinacija tela je uspostavljena, prioritetna strana tela definisana... Zato je za savladavanje tehnika plivanja ponekad dovoljno šest nedelja, do tri meseca. Starija deca, od deset godina, svesna da su «zakasnila» - stide se, povučenija su, ali odlično prate časove obuke.

Čega se deca najviše plaše kada uče da plivaju?

Dešava se da deca uzrasta do osam, devet godina na početku teško prihvataju bazen kao okruženje gde će izvesno vreme provesti sa vršnjacima. A i "ono dole, na dnu" im uliva strah. Pojedina deca, čak, tvrde kako njihovi roditelji, pri pokušaju da ih nauče da plivaju, hoće da ih "udave", ili da "dole nešto gamiže" i da je "ljigavo"... Međutim, ovi strahovi se najčešće otklanjaju za samo tri časa - programom Gradskog sekretarijata Beograda na Starom DIF-u.

Tako je instruktorka Milina "razbila" strah mojoj ćerki, koja danas trenira sinhrono plivanje, a leti roni sa pratiocem-instruktorom u Crvenom moru. Sada je «ono ljigavo» - divni, uzbudljivi podvodni svet, koji treba istražiti. Inače, moja ćerka se bojala sa sedam, a počela da roni sa deset godina. Zato ne pokušavajte sa ulaskom u dublju vodu sa broda, čamca, stene... Čak ni sa "mišićima" ili pojasom, jer dete može da se uplaši i jedva održava na površini. I to mi se desilo! Srećom, stajala sam pored stepenica broda. Inače, bio je to pokušaj da mlađa ćerka bude kao njena starija sestra...