Zbog višestrukih promena u životu porodice, do kojih je došlo krajem 20. i početkom 21. veka, i zahteva koji je stavljen pred roditelje - da se, iznad svega, dokazuju kroz rad, dolazi do sve većeg razdora između sveta dece i sveta odraslih.

Deca su sve više prepuštena sama sebi, kompjuterima, virtuelnom svetu uopšte, pa gube kontakt sa prirodom i pravim životnim vrednostima. Možda ste o tome razmišljali. Možda niste ni primetili. U svakom slučaju, činjenica je da smo našoj deci hleb nasušni. A sve manje nas je u njihovom svetu.

Kako spojiti raskinute niti između dečjeg i sveta odraslih?

O tome smo razgovarali sa dr Slađanom Zuković, docentom za užu naučnu oblast Pedagogija na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, porodičnim savetnikom i autorom knjige „Porodica kao sistem - funkcionalnost i resursi osnaživanja“, kao i sa Ljubicom Pantelić, vaspitačicom sa višedecenijskim iskustvom, koja radi u vrtiću „Mrvica“ Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“ u Novom Sadu. Kako vaspitanje izgleda u teoriji svojim odgovorima približila nam je dr Slađana Zuković, a kako ono izgleda u praksi pojasnila nam je Ljubica Pantelić.

Nov sistem vrednosti

Teorija

- Deci je nesumnjivo najvažnija porodica u celini, a zdrava (funkcionalna) porodica se ogleda u ljubavi, pozitivnim emocijama, podršci, toleranciji i kompromisu. Negovanje takve porodice treba da bude najvažnije, jer je ona stub zdravog društva. Gajenjem pravih vrednosti, funkcionalna porodica stalno raste i razvija se, prateći svakog člana i njegove potrebe, i sebe kao celinu.

Roditelji moraju da budu svesni da obezbeđivanje materijalnih uslova jeste važno, ali nije najvažnije.

- Očekivalo se da će modernizacija porodice ići u smeru stvaranja njenog nezavisnog prostora, kao i uspostavljanju ravnopravnijih odnosa među polovima i generacijama. Nažalost, do toga u Srbiji nije došlo. Upravo suprotno, brojna istraživanja ukazuju da je došlo do zaustavljanja i odlaganja procesa modernizacije. Izmenjen sistem vrednosti ili, bolje rečeno, bezakonje vrednosti - dovelo je do sindroma opšte materijalizacije života. Uzrokovalo je krizu morala, vaspitanja, obrazovanja, kulture... Jedna od posledica takvog stanja je i sve veća nepovezanost i razdvojenost sveta dece i odraslih.

Praksa

- Da bi pružili detetu najbolje, roditelji mu kradu najbolje! Brz način života i želja za materijalnim, sprečava ih da posvete više kvalitetnog vremena deci. Ako, na primer, vozite auto, pri tom ignorišući dete - ne objašnjavajući mu kuda se vozite, ne pričajući mu o ulicama kroz koje prolazite, o znamenitostima koje vidite, ukratko - ne razgovarate sa vašim detetom, sigurno ćete propustiti način da mu se približite, da razvijete dvosmernu komunikaciju i radost zajedničkih trenutaka. Tim gestom, vi preskačete značajnu stvar u spajanju vašeg i sveta deteta. Ne uvodite ga u život, nego ga puštate da pluta, poput malenog brodića bez kapetana.

Savet

Usporite. Poklonite najdragocenije trenutke svom mališanu. Nije istina da je celokupno vreme koje imate - novac. Prošetajte. Odvedite dete do najbliže reke. Bacite štapić u nju i naučite ga na koju stranu reka teče.