Kako je to kada se oko istih pitanja stavovi roditelja i baka i deka međusobno razmimoilaze. Da li treba slušati sebe ili savete okoline i kako napraviti pravi balans između sukobljenih stavova?


Kad mladi parovi zaplove u roditeljstvo, pomoć najbližih dobro dođe. Dragocena je samo ako bake, deke i drugi bliski rođaci shvate svoju ulogu u životu mlade porodice. Beležimo neka iskustva, uz komentare psihologa Katarine Stanić.

Iskustvo broj 1

Ko treba da bira ime za dete?

Nikoleta Milinić-Jovanović, mama Lune (4)
- Posle dužeg razmišljanja, za ćerku sam odabrala ime Luna. To se nije dopalo mojim roditeljima. Otac, tada već deka Blagoje, očekivao je neko od „starih“ imena, a mama Marija želela da joj se unuka zove Dunja. Čak je uz prvu bebinu fotografiju i napisala - Dunjica. Razumela sam njene poruke i želju, ali je ime Luna bilo moj izbor, i tako je moralo da bude.

Marija Milinić, baka
- Saopštila sam Nikoleti svoju želju i osluškivala njenu reakciju, u nadi da će je prihvatiti. Njen komentar je uvek glasio: „Ime Dunja je slatko, ali ja želim da se ćerkica zove Luna!“. Nije mi bilo pravo! Šta bih drugo nego da se pomirim s tim, a ime Dunja da ostavim za neku drugu priliku! Postepeno, ime Luna je nekako sraslo sa detetom, ali ja i danas - kad pomislim na unuku, u sebi kažem: „Dunjice moja!“.

Psiholog
- Bake i deke imaju prava na svoje želje i očekivanja. Međutim, važno je da ih mladi roditelji shvate samo kao želje i očekivanja koja nisu u obavezi da ispune, kao i da smognu snagu, postave granice i „odbiju“ ih ukoliko se ne poklapaju sa njihovim izborom. Bake i deke su imale svoju priliku da biraju, sada je red na vas!

Iskustvo broj 2

Treba li po svaku cenu poštovati običaje?

Biljana Čepajnoska, mama Sofije (4), Elene (2), i sa trećom devojčicom na putu
- Moja mama Violeta je stigla iz Skoplja u Beograd da nam pomogne. Rekla sam joj da ćemo se bebom baviti samo Dejan i ja, a ona je preuzela pripremanje obroka, prinosila mi hranu da što pre ojačam... Kada su počele prve posete, jedan od prijatelja je spustio par novčanica u krevetić sa bebom. Začudila sam se - otkud to, kada oko bebe sve mora da je čisto! Na sreću, mama Violeta me je značajno pogledala, pa sam odreagovala zahvaljujući se gostu za pažnju. Majka mi je ubrzo objasnila da je to stari običaj darivanja novorođenčeta, koji se još ponegde zadržao.

Violeta Čepajnoska, baka
- Razumela sam želju mladih da se sami bave bebom, pa sam se posvetila pripremanju hrane i negovanju Biljane. Dobro je što sam prisustvovala činu "darivanja" bebe. Znala sam da takvi običaji postoje u nekim krajevima. Biljanu je to iznenadilo, ali je na moju diskretnu intervenciju lepo odreagovala.

Psiholog
- Sasvim je sigurno da će se novopečeni roditelji susresti sa običajima i navikama o kojima do tada nikada nisu ni razmišljali, i potpuno su im nepoznati. Samim tim što je neki običaj u narodu prihvaćen, smatra se da bez toga „ne ide“. Posle prvog iznenađenja, kada ste nespremni, drugi put svakako imate pravo na izbor. Izbor ne znači samo prihvatiti ili odbiti, već ima mnogo više nijansi. U konkretnom slučaju, roditelji mogu da odrede neko mesto pored bebinog krevetića i zamole goste da tu ostave sve što imaju za bebu, a da ništa ne stavljaju pored bebe. Time će se zadovoljiti potrebe obe strane - gostiju da se drže običaja, a roditelja da oko bebe bude sve čisto.