Obred krštenja može da se obavi svakog dana u godini, u bilo koje doba dana i noći. Nije neophodno da roditelji deteta budu pravoslavne vere, niti da su kršteni, ali kum ili kuma moraju da budu punoletni, i da kod sebe imaju krštenicu kao dokaz da su obavili svetu tajnu krštenja. Kum kupuje sveću u crkvi, jer je ta sveća osveštana, a neophodno je da se donese i belo platno (krsnica), kojim se dete ogrće ili u koje se uvija posle krštenja.

Po pravilu crkve, trebalo bi da sveštenik čita molitvu ženi prvog dana kada rodi dete, zatim osmog dana posle rođenja, kada se detetu daje ime (znamenje) - i kada postaje oglašeni, i zatim u četrdeseti dan, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu). Međutim, u praksi se zadržalo uglavnom samo krštenje, i ponegde znamenje.

Znamenje

Nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta - u spomen na događaj kada su malog Hrista osmi dan po rođenju odneli u hram, i kada je dobio ime. Neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija odlazi kod nadležnog sveštenika, sa flašom vode po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe je u flašu, stavi u nju stručak bosiljka, i daje detetu ime - koje ono nosi do krštenja. To je „ime na znamenju“. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju se četrdeset dana dodaje u vodu kojom se beba kupa, sve do krštenja. Krštenje se vrši u hramu, manastirima ili crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.

Obred krštenja

Sam čin krštenja naziva se miropomazanje. Obred krštenja se obavlja po strogo utvrđenim pravilima, i pun je simbolike. Ako uslovi dozvoljavaju, dete se prvo raspovije, kum ga uzme u ruke, i svi se okrenu ka istoku. Sveštenik Šta je potrebno za krštenje?
Potrebno je pripremiti krsnicu. To je platno bele boje, veličine do jednog ipo metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od tog platna se potom detetu sašije košuljica. Krsnica simoblizuje nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simbol duhovne i telesne čistote. Kosica koju sveštenik ošiša pri krštenju se stavlja u vosak i čuva u kući, kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.
osenjuje dete krsnim znakom, a kum se okreće ka zapadu, odriče satane i pljuje na njega. Potom, okrenut ka istoku, izjavljuje da se sjedinjuje sa Hristom, i da veruje njemu kao caru i Bogu.

Sveštenik osveštava vodu kojom treba da bude poliveno dete, a zatim mu svetim uljem pomazuje čelo, prsa, ruke i noge. Kada dete "pomaže", sveštenik ga krštava tako što izliva osveštanu vodu na njegovu glavu, govoreći: "Krštava se dete Božje (ime) u ime Oca, Sina, i Svetoga duha, Amin". Potom dete ogrće ili uvija u krsnicu i pomazuje svetim mirom, čineći znak krsta na njegovom čelu, očnim kapcima, nozdrvama, usnama, ušima, prsima, rukama i nogama. Ceo obred prate određene molitve, a sveti čin krštenja se završava molitvom za dug život i dobro zdravlje kuma i novokrštenog.

Krštenjem se postaje član Pravoslavne crkve, a kršteni stiču sva prava u njoj - ispovedanje, pričešće, venčanje, pravo da se mole za njegovo zdravlje, da bude biran u crkvene uprave i druga crkvena tela.