Ukoliko je stres jednog člana porodice dugotrajan i dubok, on će se bitno odraziti i na ostale članove porodice. Posebno su izložena deca, jer u fazi odrastanja trpe veliki uticaj svojih roditelja.

Kako stres utiče na porodicu?

Istraživanja na Univerzitetu u Viskonsinu (Medison) potvrđuju učinak stresnih događaja na dečji imuni sistem. Upravo zato, uticaji iz okoline u ranim fazama razvoja igraju veliku ulogu na imuni sistem dece. U uzrastu puberteta i Stres još u stomaku
Roditeljski stres, i to pre svega majčin, preslikava se na dete, i to od najranijeg uzrasta, tačnije od samog rođenja. Tako istraživanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Leksingtonu (Kentaki) pokazuju da, kada je trudnica izložena stresu, to može da se odrazi i na razvoj njene nerođene bebe. Kod ovih trudnica je povećan rizik od prevremenog porođaja, a bebe se rađaju sa manjom otpornošću na bolesti i infekcije.
adolescencije, dokazano je da ona deca koja, na primer, imaju istoriju fizičkog zlostavljanja i stresne atmosfere u porodičnom domu - imaju i viši nivo protivtela na određene viruse herpesa. Smatra se da dve trećine populacije u Americi ima u sebi taj virus, a da je on direktna posledica stresa prenetog iz roditeljskog doma. Pojedinci sa zdravim imunim sistemom su u mogućnosti da ovaj virus "drže" pod kontrolom, i retko imaju simptome, dok osobe sa oslabljenim imunim sistemom imaju problema sa odupiranjem virusu, i proizvode protivtela na virus. Istraživači iz Viskonsina su dokazali da, čak i ukoliko se promeni okolina deteta (stres nestane), proživljena iskustva ranijeg stresa ostavljaju dalje posledice po dečje učenje, njegovo ponašanje i opšti imuni sistem.

Iako ovi podaci nisu novi, značajni su utoliko što su sada i naučno potvrđeni. Istovremeno, to je razlog više da se pozabavite svojim stresom, bez obzira da li ste tek na putu roditeljstva, ili već imate takozvani roditeljski staž.

Zaštite dete od stresnih događaja

Nedopuštanjem da stres potpuno zagospodari vašim životom, vi podižete nivo svog imuniteta i utičete na svoje zdravlje. Istovremeno utičete na poboljšanje vaših međusobnih odnosa sa decom i drugim članovima svoje porodice.

Kako da se izborite sa stresom?

Emocije. Kada smo pod stresom, naše emocije su pojačane i drugačije utemeljene. Tako, iza maminog napada besa, može stajati strah ili bespomoćnost. Ukoliko ste svesni činjenice da su vaše emocije u trenucima stresa Važni datumi
Uprkos stresu, nemojte zaboraviti na važne datume ili događaje u vašoj porodici. Zapišite ih na kalendar, kako biste imali trajan podsetnik. Nemojte zaboraviti godišnjice, rođendane, važne utakmice svoje dece, roditeljske sastanke… Veoma je važno da budete uključeni u život svoje porodice, umesto da se pod pritiskom stresa sve više udaljujete.
promenljivije nego inače, kada osetite sopstveni napad besa, ili bilo kakvog oblika nekontrolisanog ponašanja - najbolje je da se udaljite od deteta. Vaši napadi besa će proći, ali mogu ostaviti posledice po njegov razvoj. Setite se da vaši napadi (besa, plača, tuge, nervoze, vikanja…) najčešće sa detetom nemaju nikakve veze, a upravo na njemu mogu ostaviti najveći trag. Uostalom, ne biste imali nikakav napad kada biste mogli da kontrolišete svoje ponašanje, to jest kada ne biste bili pod stresom. Osim toga, pod naletima jakih emocija, i dete ćete učiniti nesigurnim, razdražljvim, nervoznim.

Premor.
Svakodnevni život umara, bili mi toga svesni ili ne. Ponekad je dovoljno napraviti spisak obaveza za jedan dan, pa da shvatite koliko su veliki zahtevi pred vas postavljeni. Međutim, vaš premor se preliva na odnose koje imate u svojoj porodici. S obzirom da su članovi porodice nama najbliži, a dom mesto za opuštanje, upravo je to ono područje gde je premor najočigledniji. Zato, bez obzira šta je glavni uzrok vašeg stresa, preporuka je da se odmorite. Potražite one aktivnosti u kojima uživate, pronađite vreme za sopstvene hobije, držite se svojih sitnih riutala (kafa sa prijateljicom, omiljena muzika, šetnja…). To će vas odvojiti od svakodnevnih teškoća. Pišite dnevnik, jer je to i način pražnjenja, i način da dublje, iskrenije, i sasvim intimno raščistite sa svojim problemima.

Samopomoć.
Obezbedite sebi, uprkos svemu, osam sati spavanja noću. Ako ste neispavani, ne možete se izboriti sa umorom. Kada vaša deca izađu iz kuće, ili legnu da spavaju, nemojte odmah skakati da obavljate zaostale kućne poslove. Umesto toga, isključite telefon i TV, i obezbedite sebi potpunu tišinu. Provodite što više vremena na otvorenom prostoru, u prirodi. Duboko disanje, brzo hodanje, laki džoging, plivanje, planinarenje, vožnja biciklom… mogu biti veoma delotvorni. Vežbajte. Pevajte. Pojedite nešto slatko. Pijte mnogo vode. Gledajte komedije. Pronađite razlog da se smejete. Ukratko: posvetite se sebi.

Podelite obaveze. Podelite svoju brigu sa onim ko vam je najbliži. Vi ste u specifičnom emotivnom stanju, pa svoj problem možda ne vidite sasvim realno i objektivno. Uključite bake i dede kao pomoć oko dece, kako bi vam olakšali ovaj period. Za razgovor izaberite osobe u koje imate najviše poverenja (partner, prijatelj...), i pokušajte da sa njima podelite "vašu muku". Zahvaljujući vašim vezama poverenja i bliskosti, ta osoba nije potpuni stranac, ali vam može bitno pomoći da isti problem sagledate sa distance, objektivnije i realnije.

Kvalitetno vreme. Vreme koje provodimo sa decom, uvek je kratko, nema ga dovoljno, i dodatno je opterećeno našom stalnom žurbom. Utoliko je važnije da dete ne ispašta zbog naših ličnih problema, a ono malo vremena koje provodimo zajedno - da bude što kvalitetnije. Pronađite ono što vam čini zajedničko zadovoljstvo. Nemojte u vaše lično vreme uključivati posete prijateljima, zajedničko obavljanje kućnih poslova, i slično. Važnije od toga Najbolji protivotrov stresu je zadovoljstvo životom, ali je to lakše reći, nego učiniti jeste da dodatno ojačate vaše međusobne odnose, da sačuvate poverenje i zajednička interesovanja, i odražavate uvid u detetov lični život. Naime, ako jednom izgubite uvid u to šta se sa njim dešava, kasnije može biti veoma teško da ove veze ponovo uspostavite.

Pomoć stručnjaka. Kada prepoznate da ste pod stresom, najpre pokušajte da ga se rešite sami. Ne možete očekivati promene preko noći, ali ste obavezni da pokušate. Ipak, ukoliko je vaš stres kontinuiran, a teškoće duboko ukorenjene, budite dovoljno zreli da se obratite stručnjaku. Svojim iskustvom sa upravo ovom problematikom, stručnjaci su dodatna podrška, kako biste stres prevazišli što brže i bez posledica. To je vaša obaveza prema sebi, ali i prema vašoj deci, jer je za njihovo odrastanje atmosfera u porodici, raspoloženost i ponašanje roditelja - od primarne važnosti.

Ljubav. Volite svoje dete, i to mu jasno pokažite i recite - čak i kada njega vidite kao glavni uzrok svog umora ili neraspoloženja. Vaš stres će proći, ali ovaj gest doprineće da dete bude svesno da je voljeno i kada vi niste u "top" formi. Ne zaboravite da ono nema vaše iskustvo, i sve do viših razreda osnovne škole ne može biti odgovarajući sagovornik za vaše probleme. Vi niste ravnopravni, ono tek odrasta, tek stiče iskustvo odraslih. Međutim, ono što na njega najviše utiče, jeste vaš način ponašanja prema njemu. Zato, posle svake svađe (a svaka svađa jeste stres i za vas, i za dete), neka zagrljaj bude deo vašeg pomirenja.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama