Deca koja su izložena porodičnom nasilju, bilo da su direktne žrtve ili samo svedoci, trpe dugotrajne, a nekada i doživotne negativne posledice po fizičko i mentalno zdravlje. Takođe, deca koja posmatraju nasilje između roditelja su u većem riziku da postanu zlostavljači kada odrastu.

Kako deca reaguju na porodično nasilje?

Mališani kojima je jedan od roditelja zlostavljan često se osećaju uplašeno i anksiozno. Uvek su u pripravnosti i strahu kada će se desiti sledeći incident. To može dovesti do toga da, u odnosu na uzrast, reaguju na različite načine.

Predškolci

Deca mlađeg uzrasta mogu ponovo da počnu da rade stvari koje su radili ranije – da sisaju palac, mokre u krevet, češće plaču. Takođe, mogu se javiti problemi sa snom, mucanje i izražen strah od razdvajanja.

Deca školskog uzrasta

Mališani u ovom uzrastu mogu kriviti sebe zbog zlostavljanja. Nasilje u porodici štetno utiče i na samopoštovanje, te ova deca često izbegavaju druženje, imaju loše ocene i češće upadaju u probleme. Takođe, mogu se javiti i glavobolje i bolovi stomaka.

Tinejdžeri

U ovom uzrastu deca često na porodično nasilje reaguju veoma burno, što često uključuje izbegavanje škole i fizičko obračunavanje sa članovima porodice. Mogu se javiti i druga nepoželjna ponašanja, kao što su konzumiranje droga i alkohola i agresivnost, te često upadaju u probleme sa zakonom. To se ponajpre odnosi na dečake, dok se devojčice koje trpe porodično nasilje u tinejdžerskom uzrastu obično povlače u sebe i bore sa depresijom.

Koje su negativne posledice porodičnog nasilja?

Dečaci koji su u detinjstvu gledali nasilje nad majkom u deset puta većem riziku su da će zlostavljati svog partnera kada odrastu, dok je za devojčice rizik da će biti seksualno zlostavljane žene šest puta veći u odnosu na decu koja nisu rasla u nasilnim porodicama.

Jedna od negativnih posledica emocionalnog, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja u detinjstvu su i zdravstveni problem, te se u odraslom dobu mogu javiti mentalna oboljenja, depresija i anksioznost, ali i dijabetes, gojaznost i srčani problemi.

Da li deca mogu da se oporave od traume?

Svako dete drugačije reaguje na traumu, a kako će izgledati oporavak zavisi od nekolio ključnih stvari, kao što su: odgovarajuća podrška, dobar odnos sa odraslim osobama od poverenja, samopouzdanje i „zdravo“ prijateljstvo.
Deca verovatno nikada neće moći da zaborave šta su doživela, ali mogu da nauče da se na zdrav način nose sa svojim emocijama i ružnim uspomenama. Što pre dete dobije adekvatnu pomoć, veće su šanse da postane fizički i mentalno zdrava osoba.

Kako mogu pomoći detetu koje je svedok ili žrtva porodičnog nasilja?

Postoji nekoliko načina da zaštitite svoje dete i da mu pomognete:

1. Važno je da se dete oseća sigurnim. Razmislite da li će se vaše dete osećati bezbedno i sugurnije ukoliko napustite partnera zlostavljača.

2. Razgovarajte sa detetom o strahovima. Dajte detetu do znanja da to nije vaša ili njegova greška.

3. Pričajte o zdravim međuljudskim odnosima. Na osnovu doživljenog iskustva, razgovarajte sa detetom o tome šta su dobri, a šta loši odnosi. To će mu pomoći da zna šta je zdrav međuljudski odnos kada bude  došlo vreme za ljubavne veze.

4. Razgovarajte o uspostavljanju granica. Obavestite dete da je važno da zna da niko nema pravo da ga dodiruje tako da se oseća neprijatno, bilo da su u pitanju članovi porodice, nastavnici, treneri ili bilo koja osoba koju poznaje ili ne. Takođe, objasnite detetu da nema pravo da dodiruje telo druge osobe bez njenog pristanka.

5. Pronađite odgovarajuću podršku. U ovoj situaciji detetu je, pored roditelja, potrebna i podrška drugih pouzdanih osoba, kao što je, na primer, školski psiholog.

6. Obezbedite detetu stručnu pomoć. Za decu koja su pretrpela porodično nasilje veoma delotvorna je kognitivno-bihejvioralna  terapija. Ova psihoterapija je uspešna kod dece koja su anksiozna ili imaju druge mentalne probleme koji su posledica traume. Na ovaj način deca mogu da nauče da se nose sa stresom i da negativne misli pretvaraju u pozitivne.

Da li je za dete bolje da odrasta uz jednog roditelja ili u nasilnoj porodici?

Stabilno i sigurno okruženju, ispunjeno ljubavlju je najbolje za dete, bez obzira da li ono odrasta sa jednim ili dva roditelja. Možda mislite da je važno samo da dete ne vidi nasilje, ali ono može i da ga čuje (vrištanje, zvuk udarca) i oseti napetost i strah. Znači, čak i ukoliko dete ne vidi nasilje, saznanje da se ono dešava će ostaviti negativne posledice po njega.
Ukoliko napustite zlostavljača, pomoći ćete svom detetu da živi u sigurnijem i lepšem okruženju i tako sprečiti mogućnost da ono i samo kad odraste postane zlostavljač ili dozvoli nasilje od strane partnera.

Šta mogu odmah da preduzmem kako bi zaštitila sebe i dete?

Vaša bezbednost i bezbednost vaše dece su najveći prioritet. Ukoliko trenutno niste spremni da ostavite zlostavljača, evo nekoliko stvari koje bi trebalo da preduzmete:

1. Napravite plan kako da se zaštite.

2. Saslušajte svoje dete i objasnite mu da zlostavljanje nije u redu i da to nije ni vaša ni njegova krivica.

3. Obratite se osobi za podršku žrtvama porodičnog nasilja koja će vam pomoći da nađete rešenje problema.

Ukoliko želite da odmah napustite zlostavljača, ne pričajte o tome pred decom ako su mala, jer ona neće razumeti da bi trebalo da prećute, te mogu otkriti vaš plan. Fizička bezbednost vas i vaše dece je najvažnija, zato je od presudnog značaja da razgovarate samo sa odraslim osobama u koje umate poverenja.

Nacionalni SOS broj: 0800-222-003
SIGURNE KUĆE:

Beograd: 062/304 650 broj je dostupan 0-24
Novi Sad: 021/ 6465 746
Pančevo: 013 319 843
Sombor: 062/787 375
Smederevo: 062/608080
Zrenjanin: 064/6488 104
Kragujevac: 065/ 6120 490
Niš: 018 521 210
Leskovac: 064/8986 697
Vranje: 064/8012 962

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama