Priču o svojoj divnoj šestočlanoj porodici ispričala nam je mama Manda Krnjić Družić, koja je, pored mnogih poteškoća, bola i problema, uspela da dobije svojih predivnih četvoro mališana. Sa četvoro dece najvažnija je organizacija i zajednički trud mame i tate, ali se sve uspe i sve je vredno kada sa ponosom pogledate male ljude koje ste od njih stvorili. Prenosimo vam pričicu mame Mande o životu sa četvoro mališana.

"Moj muž i ja smo od prvog dana rekli da ćemo imati najmanje troje dece. Prvog sina smo dobili u oktobru 2006. Bio je jako zahtevna beba - sa 3 meseca prva dva zubića, sa 10 meseci je hodao, da spava je hteo samo na rukama sve dok nije napunio godinu dana. Tada je želja  da imamo jos jedno postala veća.

U Julu 2008. rodio se naš drugi. Razlika je 22 meseca. Muž i ja smo sve sami organizovali. On je radio, ali bi uvek pomogao čim bi stigao kući sa posla. U oktobru 2010. stiže nam naša prva princeza. Ona je bila jedan od bilzanaca. Drugo sam izgubila.

Tada smo mi odlučili - idemo na četvrto, ali kako to biva, nismo uspeli. 2018. godine ostajem trudna, ali, nažalost, bebi srce prestaje da kuca. U devetoj nedeljo radim kiretažu i gubim nadu da ću ikada vise biti trudna. U januaru 2019. saznajemo da sam trudna, i krajem septembera dolazi naša druga princeza. Sada je porodica potpuna. Meni je izmedju prvih troje razlika od 22 i 26 meseci. Tu je bilo i suza i smeha, ma svega. Ali sve je lakse ako se organizuješ. Dok su bili mali, ujutru smo u 7 ustajali, pa doručak, pa igranje, kuvanje ručka, spremanje po kući, kupovina... Od 12.30 do 15 sati su svih troje spavali, a onda bi imali uzinu i išli na igralište ili u šetnju. Muž dolazi u 17 sati, pa bi bismo večerali, onda kupanje, igranje, čitanje i onda spavanje u 20.30.


Priče velikih porodica:'Nekada se posvađaju, ali umeju i svih četvoro da se udruže protiv mame i tate' Foto: Privatna arhiva

Najlepše mi je što rastu zajedno, što su jako vezani jedno za drugo i što jedno drugom pomažu. Najteže je, kao i svakoj majci, kada su bolesni i kada su tužni.

Preporučila bih drugim mama da slušaju svoje srce i da se dogovore sa mužem da zajedno učestvuju u svemu. Muž radi, ja budem kod kuće sa decom, ali ipak zajedno obavljamo roditeljske sastanke, idemo na sistematske preglede... Za sve što se tiče dece oboje smo tu. Na svakom porođaju je sve vreme bio sa mnom. Nemamo nikoga da nam čuva decu, sami sve radimo i dogovaramo se.

Život sa njih četvoro izgleda dosta lepse, više je smeha i radosti. Mogu da kažem da su mi ovih troje velikih jako velika pomoć sada sa sekom. Pričuvaju je. Pomažu jedno drugom sa domaćim zadacima.

 

Deca se jako dobro slažu. Naravno, nekada se posvađaju, ali umeju i da se udruže svi protiv mame i tate.

Ne bih rekla da mi je više dece donelo neke velike promene. Znači - kada hranim jedno, hranila sam i drugo i treće. Kupanje smo isto znali da obavljamo zajedno - svih troje zajedno u kadu, i za sat vremena i to rešeno. Pošto su moja deca sama odlučila kada ce prestati sa pelenama, tako sam ih i presvlačila sve zajedno. Jednostavno se navikneš i uklopis se da je, umesto jednog, sada dvoje ili troje tu za presvlačenje ili hranjenje. Stvori se neka rutina. Radiš automatski za sve njih odjednom."

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama