Spavanje je za većinu mališana gubljenje vremena - iako to ne umeju na taj način da objasne.

Na naviku popodnevnog spavanja mnogo utiče opšta atmosfera u kući, vaš stav prema spavanju uopšte, kao i to da li dete ide u obdanište i kakav je tamo režim. I, naravno, zavisi od samog deteta. Pošto su razlike individualne, mogu da budu veoma velike.

Do dve i po godine: Neki mališani već od dve i po godine odbijaju da spavaju popodne. U tom slučaju, što važi i za kasniji uzrast, ukoliko dete ne želi da spava - neka sedi ili leži u svom krevetu. Dozvolite mu da ponese igračku ili knjigu, kako bi se zabavilo. Dakle, zahtevajte da ostane u krevetu, bez obzira da li će na kraju zaspati ili neće. A verovatno hoće.

Od dve do pet godina: U uzrastu od dve do pet godina, česte su promene u ponašanju deteta kada je spavanje u pitanju. Ono će naučiti da "manipuliše", pa će odlagati vreme spavanja. Jednom će biti žedno, drugi put gladno, sledećeg puta će morati da piški, pa će se setiti da je zaboravilo svoju omiljenu igračku… No, nemojte da posustajete. Sve mu pripremite i sve potrebe obavite pre nego što legne u krevet. Ukoliko se dete naknadno seti još nečeg i ponovo ustane, ne udovoljavajte mu. Vratite ga u krevet. Budite uporni, sve dok ne shvati da sa vama nema nagodbe, i da sve što mu je potrebno - mora da obavi na vreme.

Od pet do šest godina: Između pete i šeste godine, a obavezno pre polaska u školu, potreba za spavanjem se sama od sebe gubi. Ali, čak i tada insistirajte na popodnevnom odmoru, bez obzira što to više nije "pravo" spavanje.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama