Da se razumemo, ne postoji ništa na svetu lepše od dece. Svi se po tom pitanju slažu. I sam imam dvoje i volim ih više od svega na svetu i za njih bih uradio apsolutno sve.

Ne očekujem od drugih da osećaju isto, bar ne od onih koji ne pripadaju mojoj bliskoj porodici. To su MOJA deca i zašto bi neke tamo nepoznate ljude zanimalo koliko i na koji način ja i moja žena pravimo decu.

Nažalost, i te kako ih zanima. Porazgovarajte sa bilo kojom ženom u godinama “pogodnim za rađanje” i reći će vam da je redovno pitaju kada će imati decu, i to sa akcentom na „kada“, a ne na „da li“. Postaviti pitanje nekome koga jedva poznajete o njihovim planovima rađanja, postalo je toliko normalno kao npr. pitanje “kakvo će vreme biti sutra?”.

I to ne bude uvek prijateljsko ćaskanje. Koji god bio vaš odgovor na ovo pitanje, neće biti dobar,  a vaši reproduktivni planovi najednom su postali predmet brige i polemike šire javnosti. Ne zanima ih samo „da li“ planirate decu, već i „koliko“ dece. Onda, koji je to idealan broj koji bi zadovoljio sve? Evo, nekih ideja. 

Nemate decu = pogrešno

Ljudi, odnosno žene koje otvoreno kažu da ne žele da imaju decu, veliki su no-no. Razlog može biti fundamentalna namena ljudskih bića koju nameće društvo, a to je da se razmnožavaju, i zato su ovakve izjave etiketirane kao “pogrešne” i “neprirodne”.

Stvar je u tome što je imati decu velika stvar, pogotovo za žene. Nakon trudnoće, koja može biti jako teško iskustvo, na svet dolazi malo stvorenje za koje ste potpuno odgovorni, bar naredne dve decenije. Iako su mnogi oduševljeni roditeljskom dužnošću, ne znači da za sve važi isto.

Bez obzira na to, ljudi i dalje postavljaju pitanja tipa: “Kada planirate decu?” , “Da ne očekujete možda dete?”, itd.

Ako postavljate ovakva pitanja ljudima koji nemaju decu, imajte dve stvari na umu. Prva, to nije vaša stvar. I druga, nemate pojma da li oni možda pokušavaju da dobiju bebu, ali u tome ne uspevaju. Problem neplodnosti je jako čest, kao i pobačaji, ali ljudima jednostavno ne padaju te stvari na pamet kada postavljaju ovakva pitanja. Ako neko nema decu, to ne znači da je to njihov izbor, i sigurno ne žele neke nebitne poznanike da ih propituju o tome.


Foto: Profimedia

Jedno dete = pogrešno

OK, imate jedno dete. Izvršili ste svoju obavezu reprodukcije. Sigurno su ljudi sada zadovoljni?

Netačno. Stereotip “jednog deteta” ima jako negativnu konotaciju. Ako imate samo jedno dete to će se tumačiti kao veoma nefer prema vašem detetu. Mnogi ljudi će reći da detetu “treba” brat ili sestra, inače će biti usamljeno.

Tipično pitanje „Kada ćeš dobiti decu?“ menja se u ono „Kad će sledeće?“. Ista mogućnost problema plodnosti i pobačaja, primenjuje se i u ovom slučaju. Samo zato što je neka žena rodila jednom, ne garantuje da može ponovo.

Dvoje dece = pogrešno

Tehnički, ovo je možda i najprihvatljivija opcija, a to proističe iz onih klišea „statistika 2,4 deteta“ zbog čega je imati dva deteta „normalno“. A ne zaboravimo i onaj matematički aspekt, dva roditelja = dva deteta. Sve fino i uravnoteženo.

Ipak, uvek ima ono „ali“. Ako na primer imate dva deteta istog pola, očekujte pitanje: “Zar ne želiš još jedno, da pokušaš da dobiješ sina/ćerku?”. Jer deca su kao stikeri, nisu dobra dok ih sve ne sakupite. A da, ne zaboravimo i uverenje mnogih da je troje dece idealan broj.

Blizanci takođe prave pometnju. Mnogi ljudi su zabrinuti oko starosne razlike između dece, a kod blizanaca te granice nema. Takođe, da li se blizanci računaju kao dvoje dece? Ipak se porađate samo jednom, pa će mnogi dovesti u pitanje to da li ste se dovoljno posvetili roditeljstvu, što će biti kao so na ranu svima onima koji su stvarno odgajili blizance.

Kao što vidite, ako imate dvoje dece nećete biti spašeni osuda i ispitivanja drugih.

Troje ili više dece = pogrešno

Uprkos problemima navedenim iznad, dvoje dece je zasad idealno rešenje. Jedno istraživanje je dokazalo da je jedno do dvoje dece sve što je potrebno za sreću, a sa dvoje ne morate da se borite sa osudama koje izaziva jedno dete.

I dok većina ljudi misli da je dvoje dece neki prihvatljiv prosek, ako imate troje ili više već ste evidentno iznad proseka i to vas smešta na teritoriju “velike porodice”.

Ako imate takozvanu “veliku porodicu”, možete postati meta mnogih kritičara, koji će vas optuživati da ste neodgovorni, samoživi i mnogo drugih stvari.