Surogat majka je definisana kao punoletna ženska osoba koja bez nadoknade ili sticanja bilo kakve imovinske koristi nosi embrion koji je začet biomedicinski potpomognutom oplodnjom, a posle devet meseci predaje dete biološkim roditeljima. Surogat majke širom sveta moraju da ispunjavaju iste uslove - da budu između 18 i 35 godina stare i da imaju jedno ili više svoje dece. Ukoliko je potencijalna surogat majka udata, njen suprug mora da da pisano odobrenje za ovakav postupak. Još jedan ključan element je da surogat majka ne sme da ima kriminalnu prošlost, a mora i da dokaže moralnu i psihološku zrelost, kao i dobro fizičko stanje.

U Srbiji zabranjeno zakonom

U našoj zemlji zakon ne dozvoljava postojanje surogat majki, rađanje dece za novac ili kao uslugu bliskim rođacima. Ali, zanimljiv je slučaj jednog bračnog para iz Srbije koji je svoju surogat majku pronašao u Americi. Naime, tridesetšestogodišnja Lori Tompson profesionalna je surogat majka koja je 2010. rodila ćerkicu jednom paru iz Srbije po ceni od 25.000 dolara, plus troškovi. Ona je udata i ima troje dece, desetogodišnjeg Ejverija, osmogodišnju Kiru i sedmogodišnju Lejsi.Ginekolozi u Srbiji podeljenog su mišljenja o ovoj temi. Neki se zalažu da se  uvede kao praksa i kod nas, dok su drugi protiv Kada se Lejsi rodila 2006. godine, Lori i njen muž odlučili su da je porodica kompletirana, ali je ona i dalje imala nagon za rađanjem dece.


PROČITAJTE I...
Surogat majka - plemenito, ali teško ostvarivo


Tompsonova je morala da prođe lekarske, psihološke i administrativne kontrole da bi uopšte došla u obzir da postane surogat majka. Kada je prešla te prepreke, dobila je na izbor tri profila roditelja koji su tražili njene usluge. Izabrala je bračni par iz Srbije u četrdesetim godinama, koji je godinama prolazio kroz neuspešne tretmane neplodnosti. "Želela sam da im pomognem", kaže Tompsonova i ističe da za novac - njen deo je od 20.000 do 25.000 dolara, plus troškovi, od ukupne "tarife" od oko 100.000 dolara - nije mnogo marila. Ali, državljanstvo budućih roditelja joj je bilo veoma važno, zato što je verovala da je srpski bračni par hendikepiran u odnosu na konkurentske parove koji su dolazili iz Kanade i Sjedinjenih Država. Zdravu devojčicu rodila je u maju 2010. godine, a beba je ubrzo odletela svojim biološkim roditeljima preko Atlantika, u Srbiju, i dobila ime Sofija.


Human gest ili unosan biznis?

U svetu je već druga priča - surogat roditeljstvo pokreće brojna pitanja jer često dolazi do raznih zloupotreba, pa se odavno vodi polemika da li je dobijanje bebe na ovaj način ispravno ili je u pitanju kupovina deteta. Prvi slučaj surogat majčinstva u SAD bio je 1986. godine, kada je surogat majka, koja je bila i donor jajnih ćelija, 24 sata posle porođaja otišla po dete, uzela ga od roditelja i odvela iz zemlje. Godinu dana kasnije sud u Nju U Indiji žene svoju matericu iznajmljuju za 5.000 evra kako bi pobegle iz svojih sela u urbanije delove zemlje jer to vide kao šansu za bolji živoDžerziju starateljstvo nad detetom dao je roditeljima zbog kršenja ugovora o surogatstvu, dajući mogućnost surogat majci da ga posećuje.


Surogat majke uskoro i u Srbiji?

Danas je u Americi dozvoljeno surogat majčinstvo, osim u Nju Džerziju, Mičigenu i Arizoni, u Evropi je dozvoljeno u Velikoj Britaniji, Poljskoj i Ukrajini, a u Holandiji i Francuskoj samo kao nekomercijalna delatnost. Surogat majčinstvo je strogo zabranjeno u Nemačkoj, Austriji, Grčkoj i Irskoj. Kao jedan od argumenata zbog čega se ostatak sveta opire legalizaciji surogat majčinstva jeste i to što je na ovaj način oko 40 odsto istopolnih parova dobilo dete. Cena za surogat majčinstvo u Poljskoj je između 15.000 i 20.000 američkih dolara, ali oko tarife može i da se pregovara. U Kanadi, surogat majka ne može da bude plaćena, ali ima pravo na otplatu troškova od oko 50.000 dolara. Surogat materinstvo je dozvoljeno u šest američkih država i košta od 80.000 do 170.000 dolara. Troškovi u Rusiji su 42.000 evra, u Velikoj Britaniji i do 15.000 hiljada funti, a u Ukrajini od 25.000 do 30.000 evra.


"Razumni troškovi"

Stručnjaci objašnjavaju da surogat majka nema nikakvu genetsku vezu s detetom koje nosi, a postupak nije mnogo komplikovan. U matericu surogat majke se usađuje embrion nastao oplodnjom jajne ćelije druge žene. Materica surogat majke narednih devet meseci služi kao inkubator. Tamo gde je to zakonom dozvoljeno, sastavljaju se opširni ugovori između naručioca i "pozajmljene" majke. U medicini postoji podela na gestacioni i prirodni surogat, u zavisnosti od toga da li surogat majka na korišćenje daje samo svoju matericu ili i jajnu ćeliju, što se dešava u slučajevima kada žena ima problem sa funkcionisanjem materice ili jajnika i njena jajna ćelija ne može biti oplođena ili ima neki genetski defekt.


PROČITAJTE I...
Kada je pravo vreme za roditeljstvo?


Ipak, britanski eksperti upozoravaju da surogat majke i njihova deca mogu lako da budu eksploatisani. Od prvog surogat rođenja 1985, u Velikoj Britaniji zakon je uredio plaćanje ovih žena iznosom koji se opisuje kao "razumni troškovi". Ovom svotom, koja je zakonom limitirana na 15.000 funti, pokrivaju se potrebe žene u drugom stanju. „Tim novcem se ne plaća beba, kao što mnogi misle. Jednostavno, naš zakon je odredio iznos od 15.000 funti kao dovoljan za sve troškove žene koja se odlučila na surogat", kažu stručnjaci. Do sada je u Britaniji, prema statistikama, rođeno više od 800 surogat beba, ali tačan broj nije poznat, jer se većina ovakvih "poslova" obavi bez zakonskog i medicinskog praćenja.

Ekstremni primeri

Da postoje i ekstremni primeri govori slučaj Džil Hokins, zavisnice od rađanja koja je 2012. godine nosila blizance, devetu i desetu bebu. Džil nema svoju decu, a nakon osme surogat bebe, obećala je svojoj porodici da će prestati da rađa decu. To ipak nije učinila i rešila je da još malo produži svoju bogatu surogat karijeru, a cilj joj je da do pedesete godine rodi još dvoje dece. Nakon treće trudnoće dijagnostikovana joj je depresija i čak je pokušala da se ubije. Ona kaže da je depresija nastupila zbog nekih srednjoškolskih dešavanja i bitke da izgubi na kilaži, a ne zbog nošenja toliko beba koje nisu njene. Prvih sedam beba Džil je rodila pomoću svojih jajašaca i sperme očeva, putem vantelesne oplodnje. Međutim, poslednji put se podvrgla vantelesnoj oplodnji. Poznati su slučajevi da surogat majka nakon rođenja pokuša da vrati starateljstvo, ali to se uglavnom zakonski onemogućuje


Rastući trend: očinstvo pomoću surogat majki


Hokinsova, koja dobija 12.000 funti za svaku trudnoću, kaže da nikada nije bila zaljubljena. "Svi misle da olako donosim odluku da rodim nekom paru dete, ali to nije tako. Uvek dobro razmislim o svemu i ne brzam. Nikada nisam imala želju da zadržim nijedno dete. Nemam majčinski instinkt i sebična sam. Većina žena ne bi mogla da se odrekne bebe; rađanje je vrlo emotivno iskustvo", kaže Džil.

U avgustu ove godine mediji su preneli vest da je Suzi Kozisek iz Ajove rodila svoje unuke bliznakinje Hejli i Hedli. Ona je bila surogat majka za svoju kćerku Ešli jer ona zbog plućne hipertenzije nije mogla da iznese trudnoću. "Čula sam za proceduru na jednom TV šouu i odlučila sam da ja to uradim za svoju ćerku", rekla je kasnije, a lekari iz čuvene Mejo klinike, koji su i izveli vantelesnu oplodnju, kažu da su ovakve okolnosti izuzetno neuobičajene. "Neobično je da baka bude surogat majka svojim unučićima. Oni su dokaz duboke ljubavi koje majke gaje prema svojoj deci. Izuzetno je to šta je ova majka učinila kako bi njena ćerka mogla da ima decu", rekao je lekar.

Tekst: Suzana Obradović


*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama