Detinjci

Detinjci su praznik koji se slavi treću nedelju pre Božića. Nekoliko dana pre ovog praznika roditelji opominju svoju decu da će ih vezati, ukoliko ona ne pripreme „otkup". Vrednija deca se zatim potrude da u danima koji slede pripreme sitne poklone (jabuke, bombone, čokolade), pomoću kojih će odraslima „platiti otkup" na praznični dan. Rano ujutru na Detinjce, odrasli, kako su i obećali, vežu decu, obično kaišem, gajtanom ili kanapom. Dešava se i da se deca probude vezana, ali i da preduhitre svoje roditelje i sakriju se pre nego što oni uđu u dečju sobu. Deci se vezuju noge ili ruke, najčešće za stolicu na kojoj sede. Simbolično se vezuju čak i deca koja su još u kolevci, ali i odrasla „deca" koja još nemaju svoju porodicu. Nakon što se deca „otkupe" poklonima, roditelji ih odvežu, a poklone po pravilu vrate deci nazad da se počaste. Decu mogu vezivati i drugi članovi porodice, komšije, prijatelji.

Materice

Materice se slave nedelju dana nakon Detinjaca. U narodu se smatra da su Materice od sva tri praznika, ipak, najsvečanije. Uoči ovoga praznika deca pripreme neki konopac ili uzicu, i sakriju je ispod  jastuka. Sutradan ustanu rano, kako bi pokušali majku da vežu dok još spava, ili je „vrebaju" kad ustane, kako bi joj vezali noge. Majka se obično pravi da ne zna zašto je vezana, i tobože se otima i moli decu da je oslobode. Deca joj onda čestitaju praznik, nakon čega im ona podeli poklone, kako bi se „drešila" (oslobodila). Znajući da će je deca u toku dana opet vezivati, pripremljene poklone ne daje deci odjednom. Osim majke, deca vezuju i svoje bake, kao i ostale majke iz komšiluka. Žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlaze kod njih u posetu „da se otkupe", noseći kolače i darove - ćerki materijal za haljinu, a zetu košulju.

Očevi

Očevi su poslednji porodični praznik u ciklusu koji prethodi Božiću. Na ovaj dan obred je bio isti kao i na Materice, samo sa očevima u glavnoj ulozi. Međutim, za razliku od majki, očevi se nisu tako lako dali vezati, i obično bi vezivanje trajalo kraće - prema tradicionalnom shvatanju, glavi kuće nekako nije priličilo da dugo bude u tako nemoćnoj poziciji. Očevi bi obično danima unapred sakrivali sve konopce, a deca bi pokušavala da ih nekako nabave, kako bi pripremljeno dočakala praznik. Na dan Očeva najsigurnije je bilo uhvatiti oca na spavanju, a vezani otac bi po buđenju „grdio" decu, i tobože ljut podelio bi im poklone kako bi ga što pre oslobodili.  

Smatra se da ova tri praznika simbolizuju čvrste porodične veze, mir, slogu i međusobno poštovanje i pomaganje. Osim toga, oni su veoma značajni za samu decu koja, kao glavni protagonisti, ravnopravno sa odraslima učestvuju u obredu, a na trenutke čak i simbolično preuzimaju kontrolu u kući, što je veoma korisno za njihov razvoj i samopouzdanje.   

Jovana Papan

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama