Pre nego što sam imala dete, odlazak na letovanje je bila najjednostavnija stvar na svetu.

"Gde ćemo?"

"Hoćemo u ... ?"

"Može"

"Busom?"

"Ma može"

"Evo, ovaj apartman deluje ok"

"Ima terasu? Frižider? Onaj mali šporet?"

"Ima."

"Ok, može. Da li je blizu plaža?

"Pa jeste, valjda"

"Super, dogovoreno"

Kao klinka, godinama sam sa društvom iz gimnazije letovala u Sutomoru. Baka i deka mog drugara su izdavali sobe jeftino, išlo je nas par najboljih prijatelja i, nekako, to nam je bilo dovoljno. Tekuće vode je bilo samo u određenim delovima dana, pa su baka i deka, dok smo mi na plaži, punili plastične litarske flaše, kako bismo se mi po povratku (vremenski period kada u Crnoj Gori obavezno nije bilo vode!) okupali. Kuća im se nalazila na vrhu nekog brda, sigurno pola sata hoda od plaže, ako ne i više, ali mi smo išli tamo jedno pet godina za redom i bilo nam je "nikad bolje".

Posle toga su usledili odlasci u Grčku, koju obožavam, ali to sve opet krajnje "basic" i opušteno. Klasičan grčki apartman, sve malo "zgusnuto" i nikakvo, ali bar stalno ima tekuće vode. Ipak, čim izađete iz apartmana, shvatate da ste u jednoj od najlepših zemalja na svetu i svaki "kadar" oko vas je savršen. More, muzika, hrana..., sve je dobro u Grčkoj. Bilo je krajnje nebitno gde idemo, gde god nas "baciš" super nam je, ionako spavamo do jedan, pa dok ustanemo i ručamo lagano, pa na plažu opušteno oko pet, pa sve dok sunce skroz ne zađe, ma milina.

Takođe i kasnije, sa bebom, bilo je lako putovati. Andrej je bio divna beba, jednostavan za saradnju i vrlo kooperativan i prilagodljiv. Gde god da smo išli on je imao svoje ustaljene rituale, sve smo radili kao i kad smo kod kuće, tako da nikakvih problema ni prohteva tu nije bilo.

E, a onda je došlo prošlo leto i odlazak na more sa "todlerom" odnosno klinecm od 19 meseci. Andrej je već uveliko hodao, pošto je prohodao sa godinu dana i već je bio skroz aktivan, drugim rečima nezaustavljiv :-)

I tako, odemo mi po ustaljenom principu u neki apartman u Grčkoj. Doduše, ovog puta smo malo duže birali, tražili smo da bude na plaži, uz još neke zahteve. Međutim, kako smo stupili u apartman, tako sam shvatila da smo napravili neviđenu grešku.

Pre svega, apartman je bio mali. Kad smo uneli sve stvari koje smo poneli, bilo je jasno da nećemo moći da se krećemo po njemu jer mesta - nema! Do te mere smo imali mnogo stvari. Posle nas je gazda prebacio u drugi, veći apartman, koji je za nas opet bio premali.

Kuhinja u istoj prostoriji - pakao! Kako oprati sudove, kako napraviti nešto za jelo dok Andrej spava (a tad obično mogu to da radim jer imam vremena)? Malo je, sve se čuje, probudićemo ga. Ali dobro, na moru je posle tri dana prestao da spava popodne jer nije voleo prenosivi krevetac, te više nismo morali da brinemo zbog buke, ali smo se zato našli pred drugim nerešivim problemom - šta raditi sa aktivnim dvogodišnjakom od 12 do 17h, kada nismo na plaži zbog sunca. Šta, pitam ja vas? Hlada - nigde. Apartman - mali. I to sa staklenim vratima od terase koja su baš zgodna za igru (zatvarao ih je svom silinom).

Na kraju smo našli rešenje - kolima smo se vozikali po Halkidikiju od 15 do 17, taman Andrej odrema pozadi, mi pričamo, slušamo muziku..., superiška! (Ukoliko ne računamo trošak za benzin!) Bili smo spremni da platimo koliko god je potrebno samo da izađemo iz tog apartmana sa staklenim vratima! :-)

Naravno, sve u svemu, nama je bilo divno, ali svi roditelji male dece znaju koliko stresno može biti letovanje, jer - u nepoznatom ste, sve vam deluje opasno za dete, sunce prži, prohtevi su se promenili od vremena kad je dete bilo beba i slično.

Zato, kako bi letovanje svima bilo uživancija i kako bi prošlo glatko i sa što manje stresa, evo nekoliko saveta u vezi sa letovanjem sa malom decom (uglavnom namenjeno roditeljima koji idu u Grčku, ali i svima ostalima)...