Dečaci, tate i emocije

Upravo činjenica koliko slobode pružamo deci prilikom pokazivanja njihovih  emocija, jeste osnovna razlika u vaspitnom stavu mama i tata. Mame koje su u detinjstvu bile ohrabrivane da emocije pokazuju bez straha i stida, tolerantnije su prema različitim emocijama svoje dece. Za razliku od njih, tate koje kao deca nisu učene da jasno pokazuju emocije, sa svojim sinovima pokušavaju da ustanove neverbalno razumevanje. To nikako ne znači da dečacima emocije nisu važne, već samo da su od najranijeg uzrasta tretirani da se sa emocijama izbore na odgovarajući način, to jest upravo kao dečaci. Setite se svih predrasuda vezanih za muški pol, počevši od onih da je njima dopušteno da budu nemirni, da je dobro ako su malo agresivni, pa do rečenica: "Pravi dečaci ne plaču", "Ti treba da budeš junak"… 

Muški razgovori

Sa tatama sinovi mogu da grade specifične odnose, bazirane na "muškim" interesovanjima. Tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima
Odnosno, tata je idealan sagovornik za razgovore o automobilima, mobilnim telefonima, kompjuterskim igricama, različitim tehničkim dostignućima. Mame se mogu osećati isključenim iz tih odnosa, posebno ukoliko imaju drugačija interesovanja. One zaboravljaju da i takvi razgovori utiču da se njihovi sinovi razvijaju celovitije, sa većim saznanjima i ličnim iskustvima o svom okruženju nego što bi ih imali da su orijentisani samo na mame, pa ih stoga treba podržavati.

Konflikti u pubertetu

Svađe očeva i sinova, slično kao između majki i ćerki, veoma su uobičajene u doba dečjeg puberteta. Očevi žele da imaju kontrolu i što jasniji uvid u odrastanje svojih sinova, a dečaci prolaze kroz svoje hormonalne bure, krize identiteta, pokušaje da pronađu svoje mesto - ne samo u svojoj porodici, već i u svom širem okruženju. Kod dečaka, bunt se izražava potrebom za stalnim suprotstavljanjem roditeljskom autoritetu, jer sve više osećaju da su na pragu ulaska u svet odraslih. Ponekad će im više odgovarati da budu deca (na primer, kod kućnih obaveza), a ponekad da ih posmatrate kao odrasle (kod dogovora oko večernjih izlazaka, na primer). Odnosno, rado bi zadržali povlastice i jednog i drugog uzrasta.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama