Bloger Klint Edvards upao je u jednu od zamki roditeljstva. Kako ostali očevi ne bi svojim sebičnim ponašanjem povredili svoje divne i požrtvovane supruge, on je odlučio da nas vom blogu napiše iskustvo i njime pošalje poruku svim, takođe divnim, tatama koji će ga razumeti...

"Jutro nakon duge noći tokom koje praktično nismo spavali zbog naše bebe, svojoj ženi sam rekao 'Ja bar ustajem. Mnogi muškarci to ne rade. Trebalo bi da budeš zahvalna.'

Bio sam umoran. Time što sam rekao želeo sam da joj dam do znanja da je zaista srećna što me ima. Da kažem kako sam požrtvovan otac.

Bilo je to nešto posle sedam ujutru. Mel je na trenutak zastala, pa je sela na fotelju dok joj je Aspen spavao u krilu. Oči su joj bile malo crvene, a njena smeđa kosa bila je slabo pokupljena u konjski rep. Držala je bebu i osetio sam trenutak kada je 'primila' ono što sam joj rekao. Očekivao sam da će se složiti sa mnom. Često razgovaramo o očevima koje poznajemo, a koji se ne bave svojim bebama i smatraju to poslom za mame.

Ali to se nije desilo. Nije se složila.

Umesto toga, Mel je prekrstila noge, pogledala me u oči i rekla: "Volela bih da to više ne govoriš."

Mel još uvek studira, majka je troje dece i radi kao volonter u osnovnoj školi (to je uslov škole u koju ide naše dete). Sate provodi pogrbljena nad tastaturom za kompjuterom na našem trpezarijskim stolu, dok joj je knjiga sa jedne strane, a sa druge bar jedno od naše dece "okačeno" za njenu nogavicu. I uz ogromnu posvećenost učenju, uspeva da održi kuću čistom, kuva, a da ne spominjem dane kada su deca bolesna pa ih treba odvesti kod lekara. I ja joj se nekada noću nudim da joj pomognem i ispunim svoju ulogu oca.

Naravno, o svemu ovome nisam razmišljao kada sam joj rekao onu rečenicu. Ono što sam rekao bio je moj način da je nateram da primeti moj doprinos našem braku. Kao otac zaista se osećam kao da se ne uklapam u stereotipe jer sam veoma uključen u obaveze u kući. Čistim kada se vratim sa posla, ustajem noću kada se deca bude... I činim brojne druge stvari kako bi se naš brak održao. Ali ovoga puta, iz nekog razloga imao sam potrebu da na sve to što ja radim skrenem posebnu pažnju. Pažnju na poslove koji se smatraju obavezama majke.

To jutro vać sam bio obučen u pantalone i košulju. U desnoj ruci držao sam torbu za posao. Zastao sam na trenutak, napravio korak u nazad i pitao je: "Zašto? Mislim... To je istina. Radim puno stvari koje drugi očevi ne rade. Ja sam dobar muž."

Mel je ustala sa bebom u naručju. Naše dvoje starije dece su još uvek spavali, pa smo šaputali. Rekla je:

"Zato što tako ne osećam da smo zajedno u ovome, nego imam osećaj da želiš da te 'poljubim u du**' svaki put kada ti uzmeš bebu noću. Ovo je i tvoja beba, takođe."

Još malo smo razgovarali. Rekla mi je kako ceni sve što radim i svu pomoć u kući, ali joj smeta način na koji to ističem, i likovanje kao da radim nešto vanredno i veliko, a ne, ustvari, samo ono što bi i trebalo.

Foto: Profimedia

Moja refleksna rekacija bila je da se iznerviram. Hteo sam odmah da joj izdam spisak i svih ostalih svari koje ja radim, a mnogi ostali očevi koje poznajemo, ne rade, kao i onih koji imaju zastarela shvatanja rodnih podela i uloga u porodici. Već sam otvorio usta da joj sve to kažem, ali me je nešto zaustavilo, zastao sam na trenutak i shvatio da je najbolje da odem pre nego što bilo šta kažem.

Tako da sam na posao otišao bez reči. Ljut.

Bio je dvadeseti minut mog tridesetominutnog putovanja do posla kada sam razmišljao o tome kada sam poslednji put oprao sudove. Pretpostavljao sam da svaki put kada to uradim treba da dobijem pohvalu, pa sam pokušavao da se setim koliko sam puta to uradio. 

Ali onda sam se prvi put zapitao - zašto? I ja sam jeo tamo.

Onda sam razmišljao o usisavanju tepiha i širenju veša, za šta sam, naravno, isto svaki put očekivao oduševljenje... I odjednom sam se osetio kao kreten. 

Činjenica da je žena odgovorna za decu bila je ustvari duboko ukorenjena u moje shvatanje porodice, i zbog toga sam stavljao na pijedastal stvari koje bi trebalo da budu najnormalnije kada imate malu bebu u kući.

Parkirao sam se i dok sam išao do kancelarije osećao sam se da sam manji od makovog zrna.

Pozvao sam Mel i rekao da mi  je žao: "Upravu si, ovo je brak i ne bi trebalo da očekujem nagradu samo zbog toga što se budim noću, kao da su to neke neverovatne stvari. Prestaću to da radim."

Sa druge strane slušalice na trenutak je bila tišina. Zatim je rekla:"Hvala".

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama