"Moja ćerka je imala nepunih godinu dana kad smo ostali sami, u dogovoru sa bivšom suprugom preuzeo sam starateljstvo nad njom nakon razvoda i ostao sam sa gomilom pelena, problema i pitanja na koje i danas pokušavam da pronađem  odgovore", iskreno kaže Velja Pavlović, autor kultne emisije "Nivo 23“ koja se već 25 godina emituje na Studiju B.

Sa distance od 26 godina, Velja je uveren da je svaki muškarac sposoban da menja pelene, hrani, presvlači i kupa dete, priča priče za laku noć, uči ga tablicu množenja, preslišava nepravilne francuske glagole i rešava tinejdžerske probleme.

"Najteža stvar u vezi sa samohranim roditenjstvom je to što nema ravnoteže. U uobičajenim okolnostima, jedan roditelj se ljuti i viče, a drugi štiti dete. Kad jedan preteruje sa brigom i strepnjom, tu je drugi da ga smiri, kad je jedan uplašen zbog temperature koja "skače“, drugi je tu da uteši. Ali, kada ste samohrani roditelj, onda ste samo Vi i Vaše dete. Ja nisam hteo da pravim "ostrvo“ od naše porodice – razvijao sam snažne socijalne veze i kroz našu kuću su se stalno muvali drugari, jer mi je bilo važno da devojčica raste u okruženju muškaraca i žena. Svi su "uskakali“ kad su mogli i pomagali da se izađe iz brojnih životnih lavirinata", priča i dodaje:

"Nikad nisam uobražavao da sve najbolje znam i nisam se libio da tražim savet od prijatelja. Radeći serijal "Duhovnici“ upitao sam vladiku Atanasija kako da se ponašam u jednoj problematičnoj situaciji. Sećam se da mi je on rekao da postoje trenuci kad baš ništa ne možeš da učiniš, nego se moliš za snagu da sve izdržiš. "Moli se da sve bude u redu“, rekao mi je vladika. I ja sam se molio", iskreno priča Velja.

Bez trunke kajanja, Velja kaže da je ceo život podredio devojčici – kada je bio u prilici da bira između karijere i roditeljstva, uvek bi odlučio u njenu korist, kad je razmišljao o inostanstvu, ostao je u Beogradu, jer nije želeo da unese tektonske promene u život svoje ćerke. I svakodnevni život bio je prilagođen školi i raspustima.

"Na prvi koncert sam otišao tek kad je ona napunila deset godina. Darko Rundek je svirao u SKC, u našem prvom komšiluku, a ona je ostala kod kuće sa drugaricom. Zvala me je telefonom na svakih deset minuta i na kraju sam morao da se vratim", sa osmehom se priseća Velja.

Kristina danas ima 26 godina, a Velja se usuđuje da kaže da je uradio dobar roditeljski posao – ona je završila Pravni fakultet u roku kao jedan od najboljih studenata, a isti uspeh je ponovila i na postdiplomskim studijama u Njujorku. Zaposlila se i živi u svom stanu, iako su "na vezi“ skoro ceo dan. Bez obzira na kom je kontinentu.

Kristina je danas odrasla osoba, ali su Velji važne iste stvari koje su mu bile važne kad je ona bila devojčica.

"Meni je bilo najvažnije da ona zna da ima oslonac u meni i da ja nikad neću otići iz njenog života. Najvažniji savet koji mogu da dam samohranim roditeljima jeste da budu nežni i blagi, jer je odnos sa decom minsko polje i sigurno ćete upasti u neku zamku. Zato treba biti strpljiv i nežan i voleti ih beskonačno", zaključuje Velja Pavlović.

Iako u našoj zemlji ne postoje precizna statistika o broju samohranih očeva, podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoče da su tokom prethodne godine 752 muškarca i 3884 žene preuzele starateljstvo nad decom nakon razvoda. Statistika svedoči da je i prethodnih deset godina odnos staratelja iznosio približno jedan prema pet u korist majki.

Advokat Borko Stojanović skreće pažnju na činjenicu da se broj samohranih očeva značajno povećao od kad je 2004. godine donesen novi Porodični zakon prema kome se deca starija od 10 godina pitaju sa kojim roditeljem žele da žive nakon razvoda.

"Iako odgovor koji daje dete od 10 do 15 godine nije obavezujući ni za centar za socijalni rad ni za sud, ono mora da se pita za mišljenje. Sa druge strane, želja deteta starijeg od 15 godina je obavezujuća za organ starateljstva i presuda ne sme biti u suprotnosti sa detetovom voljom. Imao sam imao slučajeve da su sudski veštaci hteli da ponište dečju volju, ali je to sud odbijao", priča naš sagovornik i dodaje da očevi koji su motivisani da preuzmu starateljstvo nad detetom neretko čekaju detetov 15 rođendan da bi se ono izjasnilo sa kojim roditeljem želi da živi.

Kad su u pitanju mlađa deca, advokat Stojanović kaže da se ona u najvećem broju slučajava dodeljuju majci – izuzetak od ovog pravila čine majke koje su mentalno bolesne ili pate od bolesti zavisnosti, odnosno majke koje su na izdržavanju zatvorske kazne.

"Na selu se često dešava da nakon razvoda majka napusti porodicu, a deca ostaju sa ocem da bi radila u domaćinstvu. Nije neuobičajeno ni da se deca razdvajaju nakon razvoda i da starateljstvo nad dečakom uzme otac, a da brigu o devojčici preuzme majka", objašnjava advokat.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama