Čvrsto spavam. Uvek sam čvrsto spavao. Takav sam kakav sam, i neću da se izvinjavam zbog toga. Prespavao sam oluje, renoviranja okolnih stanova i komšijske karaoke. 

Ali pomislili biste da će me plač sopstvenog deteta probuditi i izvući iz kreveta kako bih mu pomogao. E pa to nije slučaj. Ne ako je moja žena u istoj sobi.

Možda isti biloški instinkt koji govori njoj kad je vreme da nahrani bebu meni govori da je njeno vreme da je nahrani i da treba da ostanem gde jesam. 

Instinkt mi govori: "Ne gori nigde, niko ne umire. Samo se opusti i vrati se snu u kome ručaš sa Džordž Klunijem i izvinjavaš se za sve loše stvari koje si rekao zbog njegovog izbora uloga."

Kao i u mnogim scenarijima vezanim za bebu, otac nije potreban kada je beba u toj fazi da se budi svaka tri sata kako bi jela. Ovo je mamin šou, osim ako par nije protiv dojenja ili jednostavno nije u mogućnosti da doji.

Nije da ne želim da budem uključen u to ili da me nije briga. Volim svu svoju decu. I da moja žena ne leži pored mene spremna da se baci na hranjenje, ustao bih i uradio ono što treba da se uradi.

Ali realno, sve što mogu da uradim je da ponudim pomoć. Tako da sam programirao sebe da viknem: "Je li sve u redu? Tu sam ako ti trebam!" kada god osetim neko kretanje.

Ovo je najbolje objašnjenje koje mogu da ponudim na pitanje zašto se očevi ne bude kada bebe plaču. Možda misle da je TV. Možda misle da je nečija druga beba. Ili su biološki neopremljeni da čuju bebu, kako nauka kaže.

Bez obzira na to, ako sam hteo da održim zdravu vezu sa svojom ženom, morao sam da odradim svoj deo posla. 

I ne mogu da kažem da nisam probao. Ponudio sam mu hranjenje iz flašice, ali on je odbio. Tako da bi radnim danima moja žena ustajala i hranila ga, dok sam ja to radio vikendom. I trebalo je da ostajem budan do 10-11 uveče kako bih ga tada nahranio (shvatio sam prekasno).

Naravno, ova strategija je vođena praktičnim razmišljanjem, a toga nema kada nenaspavanost počne da vas obuzima. Odjednom, shvatite koliko je cela situacija nefer, i slika vas kako spavate dok vaša žena ustaje da hrani bebu postaje nepodnošljiva.

Pa onda iako nema baš smisla da vi ustajete kada bebu treba nahraniti, budite se svakako. Moj zadatak je bio da izvadim bebu iz kreveca i dam je ženi, koja bi je onda nahranila. To je bio moj posao. Nekada bih i nameštao jastuke! To je bilo divno vreme.

Polako ali sigurno, beba je počela sve više da spava i manje da se hrani tokom noći.

Svi smo počeli sviše da spavamo. A ja nisam morao više da je vadim iz krevetića i prosleđujem dalje.

Ali trenutno smo u sred treniranja babe da prespava celu noć, tako da se on ponekad budi vrišteći. Moj posao je da ga smirujem i vratim na spavanje, jer moja žena tvrdi da je sposoban da namiriše mleko pa mora ostati dalje od njega.

Sada ona mora da spava u drugoj prostoriji. Ne može da podnese plakanje. Čini da se oseća užasno i da želi da ga nahrani.

Tako da ja ostajem u sobi. Mogu to da podnesem. Znam da je sve ovo zdrav deo njegovog razvoja (makar se nadam, jer nisam sve pročitao). Naravno, teško mi je da se budim svakih 15 minuta u jednom satu dok ga konačno ne uspavam, ali vredi jer podržavam svoju porodicu i cenim žrtvu koju je moja žena pravila tokom prvih nekoliko meseci.

Plus ponekad samo nastavim da spavam i beba sama zaspi.

Svi pobeđuju!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama