Čauni Brusi sada je majka četvoro dece, blogerka je i autorka nekoliko knjiga o majčinstvu. Iako se sada čini da živi svoj veliki san, nije uvijek bilo tako. Na putu do majčinstva imala je dva spontana pobačaja, a o nedavno je odlučila da progovori o svemu tome.

Između svih njenih knjiga, za mladu Čauni Brusi posebno je važna ona naslovljena Sitne, plave crtice. Odnosi se, naravno, na plave crtice testa za trudnoću - predmeta autorkine lične traume. "Slabo je poznata jedna čudna stvar koja se događa nakon pobačaja. Iako ni u ludilu ne pomišljaš da uskoro opet zatrudniš i, iako si već preduzela sve moguće mere da se to ne dogodi, i dalje se svaki mesec pitaš jesi li možda opet trudna. Iako moj suprug i ja uopšte nismo pomišljali na ideju da opet pokušamo, svakog meseca nedelju dana pre nego što bi trebalo da dobijem menstruaciju, moj mozak me izdavao. Logično, znala sam da nisam trudna. Ali iracionalni deo mene, onaj koji je bio pogođen prethodnim gubitkom, pokušavao me uveriti u suprotno", započela je Čauni svoju priču za Babble.

"O, Bože, jesu li mi grudi bolne? Pa ti jedeš više nego inače! Je li ovo mučnina? Sigurno je mučnina. Kad su ti se zadnji put jeli krastavci? To je stvarno sumnjivo", prisetila se kako je, opsednuta idejom da bi mogla biti trudna, manijakalno ispitivala  simptome i trčala po testove.

Njena opsesija poprimila je neočekivane razmere: "Svakog meseca kupovala sam test za trudnoću, test za testom. Previše sam trošila na preskupe testove, pa sam prešla na jeftinije. U stvari, uopše nisam želela trudnoću, ali osećala sam se potpuno obuzeto, opsednuto tom idejom. Posramljena, skrivala sam svoju tajnu ludost, sve dok jednog dana pre menstruacije nisam shvatila da ne mogu da se  koncentrišem na druge stvari, jer se neprestano pitam jesam li trudna ili nisam. Postala sam neproduktivna. Po ceo dan borila sam se sama sa sobom, a onda bih se slomila i napravila test. On bi, svakako, bio negativan. Tek tada bi me obuzimao sram što sam ga opet radila."

Tek kad je osetila da udara glavom o zid, Čauni je odlučila da vidi da li je ona jedina osoba koja se sa tim problemom suočava. "I pogodi koji je bio odgovor. Svakog dana jedna od njih radila je isto što i ja. Svaka žena u grupi podrške za žene koje su preživele spontane pobačaje znala je tačno o čemu pričam. Neke su radile testove čak i dok su krvarile. Neke su nastavile to da čine godinama. Kad sam čula da delimo istu priču, osetila sam olakšanje. Nisam bila sama, nisam gubila razum. Bila sam normalna", priseća se i tvrdi da, iako su nam danas dostupne razne informacije, još uvek postoje tabu teme poput ove.

Zbog toga joj je, kaže, teško: "A brojni su pogođeni! Ja sam došla do granice na kojoj sam se gadila sama sebe, jer ne mogu da stisnem zube i prestanem da budem opsednuta trudnoćom, barem dok još nisam sigurna želim li uopšte biti trudna. Ipak, shvatila sam da nisam sama, da nisam jedina koja se bori. Zahvalna sam mamama koji su bile voljne da podeliti svoja iskustva sa mnom. I dalje sam morala da se nosim sa problemom, ali barem sam prestala da mislim da nisam normalna. To je samo jedan od načina na koji sam se nosila sa pobačajem.''

Čauni je svoju priču podelila, a sada je na čelu pokreta Mama, budi jaka!, te pomaže ženama koje prolaze kroz različite situacije. Ona im priprema razne kutijice s detaljima koji će im pokazati da i njih neko čuva i misli na njih. Ta vrsta pomoći i podrške, kaže, potrebna je gotovo jednako kao i pomoć stručnjaka i doktora. O fizičkim posledicama spontanog pobačaja zna se mnogo i priča se mnogo, ali pred psihičkim problemima i traumama žena koje su kroz njega prošle često se zatvaraju oči. Zatvore ih čak i najbliži. Upitno je može li se spontani pobačaj ikada istinski preboleti i zaboraviti, ali važno je naučiti da se nosiš sa njim uz pomoć drugih žena koje su prošle kroz isto iskustvo. 

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama