Hormonska kontracepcija donela je ženama seksualnu slobodu i omogućila im da same odlučuju kada će i koliko dece da rode. Ipak, kod nas je dosta uvreženo mišljenje da upotreba hormonskih kontraceptivnih sredstava može da ugrozi zdravlje žene. Ide se dotle da je veći strah od "upotrebe hormona", nego od posledica abortusa, koji može da ugrozi ne samo reproduktivno zdravlje već i život žene.

S vremena na vreme antibebi pilule optužuju se u javnosti za veću učestalost srčanog i moždanog udara žena u reproduktivnoj dobi.

Kao i svaki lek, kontracepcija treba da bude odgovarajuća za svakog ponaosob. Pre uvođenja kontracepcije devojku treba pregledati, obaviti potrebne analize, videti da li ima urednu menstruaciju, ako nema – zašto nema, po potrebi korigovati nepravilno lučenje hormona.

Ukoliko se konsultuje sa stručnjakom za oblast kontracepcije, neželjeni efekti i bolesti se svode na minimum.

"Danas postoje savremeni kontraceptivi koji sadrže prirodne forme estrogena i progesterona. Do pre 20-30 godina koristile su se veštačke, neprečišćene supstance koje su mogle da daju neželjene efekte", kaže prof. dr Svetlana Vujović, načelnik Kabineta za reproduktivnu endokrinologiju Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i član Svetskog borda ginekološke endokrinologije.

Tabu kontracepcije
"Svaka žena i devojka mora da odlučuje o svom reproduktivnom potencijalu. Mnogi tinejdžeri govore da je seksualno vaspitanje potrebno uključiti već u petom ili šestom razredu osnovne škole. Oni danas vrlo rano stupaju u seksualne odnose. Dešava se da čim dobije ciklus devojčica ima intimne odnose. Za njih je važno da koriste kondome da bi se sprečile seksualno prenosive bolesti. Tako je Australija dobrom kampanjom uspela da zaustavi epidemiju karcinoma grlića materice, za šta se glavnim krivcem imenuju humani papiloma virusi. Protiv njih imamo i uspešnu vakcinu, ali se to kod nas ne populariše. Treba razbijati tabue. Čim imaš seksualni život, treba da odeš kod lekara za kontracepciju", objašnjava prof. dr Svetlana Vujović.

Kontraceptivne pilule nisu samo sredstvo za sprečavanje neželjene trudnoće, već mogu da budu i lek.

Neke procene govore da 30 odsto korisnica ovih pilula ujedno dobija i terapeutski efekat kojim se sprečava razvoj bolesti.

Jer, kontraceptivi skraćuju trajanje i obim menstruacije, a time sprečavaju i anemiju koja je posledica obilnih krvavljenja; leče bolne menstruacije, sprečavaju ciste jajnika, usporavaju rast mioma i endometriozu, čuvaju plodnost, a smatra se i da imaju udela u prevenciji raka jajnika, endometrijuma i debelog creva.

Ukoliko se žena još od puberteta zaštiti kontracepcijom, sprečava i određene bolesti.

Tako svaka devojka sa bolnom menstruacijom treba da uzima kontraceptivno sredstvo, jer se iza toga kriju oboljenja koja ometaju trudnoću.

Ova terapija ispravlja nepravilno lučenje hormona, koje ukoliko se dešava u drugoj fazi ciklusa, može da dovede do cista u dojkama i karcinoma jajnika.

"To je pogotovo važno sprečiti kod onih koji u porodici već imaju zabeležene slučajeve obolevanja od ovih bolesti. Pravilno data kontracepcija ujedno štiti rezervu jajnih ćelija tako da žena može da rodi i u poznijim godinama. Nažalost, statistika pokazuje da je Srbija prva u Evropi po broju žena koje prerano ulaze u menopauzu, neke čak i pre 40. godine života. To se posebno ispoljilo posle bombardovanja 1999.", objašnjava prof. Vujović.

Hormonima protiv bolesti

Svaki lek ima i neka neželjena dejstva. Stav Svetske zdravstvene organizacije je da je rizik nizak ukoliko se dejstvo leka štetno odrazi na manje od jedan odsto korisnika.

Hormonska kontracepcija povezuje se sa povećanim rizikom od nastanka tromboza.

Loša kontracepcija
Statistički podaci ukazuju da se u svetu na godišnjem nivou obavi oko pedeset miliona abortusa i da se skoro polovina uradi ilegalno, u nemedicinskim uslovima koji ostave trajne posledice po reproduktivno i opšte zdravlje žene. Beleži se i više od 70.000 smrtnih slučajeva zbog ilegalnih abortusa.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", u Srbiji se godišnje obavi između 17.000 i 19.000 abortusa samo u državnim zdravstvenim ustanovama, a od tog broja 3.000 su prekidi trudnoće kod maloletnica.

"Ukoliko je žena posle 35. godine gojazna, ima povišen pritisak, neke druge hronične bolesti, puši i uzima kontraceptivne pilule na svoju ruku, može da dobije trombozu. To nikako ne treba raditi bez lekara. Terapija mora da bude prilagođena svakom pojedinačno. Posle rađanja ženi možda odgovara neki drugi kontraceptiv i on se određuje na osnovu njenog zdravstvenog stanja", kaže prof. Vujović.

U menopauzi se prelazi na supstitucionu hormonsku terapiju da bi se ublažile tegobe poput valunga, sprečila gojaznost, kao i visok pritisak, smanjena seksualnost i psihički poremećaji.

To je još jedan tabu koji treba razbiti, a na koji nisu imuni ni lekari koji se ne bave ovom problematikom.

"Sa terapijom treba početi u klimakterijumu, ne treba čekati dve-tri godine jer tada već mogu da nastanu hronične komplikacije nelečene menopauze. Ukoliko ne damo hormonsku supstituciju, otvaraju se vrata brojnim bolestima i umesto jednog leka žena kasnije mora da pije više lekova", zaključuje prof. Vujović. 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama