Toni Hamer je majka dvoje dece koja piše interesantne i šaljive priče za mnoge sajtove, a priča o čistoći i održavanju kuće uz malu decu je samo jedna od njih: 

"Sa svojom porodicom ne živim u prljavštini, ali moja kuća je konstantno u haosu.

Nemam potrebu kao većina žena da po ceo dan idem po kući i nešto brišem. Ako hodam bosa po kući i zgazim na mrvicu, ne trčim momentalno po metlu. Zaista želim da živim u kući koja se besprekorno sija, želim da moji prijatelji koji dođu u goste kažu: "Tvoja kuća je prečista! Kako ti to uspeva?"

Uprkos svim mojim željama da živim u kući koja sija, to je nemoguća misija naročito sada kada imam dvoje male dece.

Prosto je nemoguće držati kuću u savršeno čistom stanju kada imate malu decu. Ona su poput malih mašina za uništavanje reda u kući. Ona kao da se probude sa prljavim rukama, bez obzira na to što ste ih okupali pre spavanja. Do momenta kad sednu za sto da doručkuju oni već naprave haos. Sve što dodirnu do tog trenutka - zidovi, toalet, prekidač za svetlo - sve će to imati otiske njihovih malih prljavih prstića u roku od minute nakon što su izašli iz sobe.

Ulažem neviđene napore da održavam kuću, vlažne maramice su prisutne u svim prostorijama i brišem apsolutno svakog slobodnog trenutka koji mi se ukaže. Čak držim i raspored čišćenja u kući kako ne bih propustila nešto da očistim, ali moju decu naravno nikako ne zanimaju moji rasporedi i planovi za čišćenje. Čak šta više, mislim da mi ih namerno kvare. Znaju da ponedeljkom čistim toalet, pa naprave haos u toaletu u utorak ujutru. 

Znate i onaj osećaj kada vam se dete obrati ljubazno za voćku u sred nekog posla po kući pa mu kažete da može da uzme voćku, ali da je pojede za stolom. Ah, kakva zamka... Nisam sigurna da postoji jedno dete na planeti koje sedi mirno dok jede voćku. Kao da postoji neko nepisano pravilo u malom dečijem mozgu da uzme voćku i krene da se šeta sa njom po kući i umrlja sve moguće predmete koji mu se nađu na putu, ili da uzme zalogaj i istisne sav sok iz pomorandže po sveže obrisanom parketu, u tom momentu prođu njegova braća ili pas i razmažu taj šećer svuda po kući... Situacije u koje ulazim od kad imam malu decu su nemoguće.

Da ne pričam o večitom problemu sa igračkama koje ma koliko se trudila da pokupim jednostavno ne uspevam sve da postignem i uvek se čini da baš ona jedna mala drvena igračka koja se zaboravi uspe da završi pod mojim bosim stopalom. 

Nikada nisam bila dobra spremačica, ali sam uvek pokušavala da budem. A sada sa decom se to čini jednostavno nemogućom misijom. Očistiću kuću kada odrastu i odsele se. Do tada, ne morate da se izuvate kada dolazite u goste i ubedite sebe da je ta barica koja se nalazila na kauču, i na koju ste upravo seli samo obična voda. To bih ja uradila."

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama