Prelepo je videti videti blizance i trojke kako se zajedno smeše iz kolica u kojima ih šetaju. Ali da li ste se ikada zapitali kako se mame i tate nose sa tim "duplim poklonom" koji su dobili? Mama K.K. Goldberg opisala je sve prednosti i probleme koje imaju roditelji blizanaca. 

"Dakle, šta je prednost ukoliko imate blizance?" Pitala sam staru prijateljicu, dok sam bila na pola puta moje visoko-rizične trudnoće, u potpunosti ophrvana strahom i nelagodnošću. 

Moja prijateljica ima blizance godinu dana starije od mojih i jedva je dočekala da mi odgovori: "Prednost? Moraš da imaš dvoje."

Oduvek sam volela što jasno odgovara na pitanja. Suprotno od toga, pitanje o tome šta je jednostavno a šta teško kod podizanja dvojki je mnogo kompleksnije. Svako ovo drugačije doživljava ali evo moja tri razloga zbog kojih je biti roditelj blizanaca lako i jednostavno i dva razloga zbog kojih je to ponekad teško.

Zbog čega je jednostavno i lako: 

1. Brzo odustanete od savršenstva.

Pre nego što sam sam postala buduća majka blizanaca, zamišljala sam roditeljsvo kao jednostavnu brigu o povijanju jednog deteta. Zamišljala sam da ću satima ljuljati pospanu bebu u ljuljašci, ili šetati sa njom do kafeterije. Dojila bih bez napora i na bilo kom mestu, a kasnije bih poslužila večeru sa keljom i kinoom. 

Nazad na rođenje blizanaca. Perfekcionizam je otišao na stranu usled jednostavnog truda da održim bebe živim i pokušaja da povremeno spavam. Iako ovo smanjenje izlazaka može zvučati tužno, zapravo je otvorilo vrata mnogim neočekivanim radosnim trenucima i neočekivanim uspesima u timskom radu s mojim mužem. To mi je pomoglo da odustanem od nerealnih očekivanja i izgradim ideju o tome da je dovoljno da nešto jednostavno obavim i ostavim više mesta za čistu sreću.

Neka pitanja o roditeljstvu su odmah dobila odgovore. Brinućemo o blizancima na smenu, spavaćemo kada nam doktori kažu da možemo, a obroci će uključivati hranu za poneti. Kao što je jedna moja drugarica, inače mama blizanaca, opisala prve godine sa dvojkama: "Srećna si jer je tvoj muž tu i daje im štanglu od žitarica tako da blizanci ne gladuju." 

2. Veza između blizanaca istopiće vaše srce.

Mnogo se govori o tome kako je bitno izgraditi blizance kao individue, manje se govori o lepoti povezanosti koju će oni uvek imati. Postoji nešto nesporno magično u tome da deca dođu u paru. Njihovo srodstvo može da bude doživotni bedem protiv usamljenosti i dosade. Kod mojih blizanaca, onaj koji je ranije prohodao imao je običaj da gura u plastičnom automoblčiću onog što je kasnije prohodao. Oni su sisali palčeve, čupali noseve jedan drugom. Prvih nedelja pre škole su se držali za ruke. Zasmejavali su jedan drugog do besvesti.

Muž i ja i dalje moramo da recitujemo pravila: "Nema udaranja, ne grizite se, bez guranja, ne kopajte oči jedan drugom, ne grebite ruke jedan drugom", ali ono što moji sinovi sve više praktikuju je empatija i saradnja. Kod kuće, na odmoru, često, oni zabavljaju jedaan drugog. 

3. Majke blizanaca i trojki su divne.

Moja veza sa drugim roditeljima blizanaca i trojki, kroz "Blizanački klub" i van njega, učinili su me boljim i mudrijim savetodavcem, ljubaznijom i solidarnijom ženom. Kada sam bila trudna, moje koleginice-mame blizanaca, slušale su moje plakanje i kukanje. Kada su moji sinovi rođeni, odgovarale su na moja pitanja u svako doba, nudile su pomoć i društvo. 

Kada jedan od mojih blizanaca nije prohodao sa 20 meseci, mama blizanaca koju sam jedva poznavala, pričala je sa mnom više od sat vremena dok je bila na odmoru, o fizikalnoj terapiji svoje ćerke. Udruženje roditelja blizanaca je moje utočište koje je potrebno da bi se podiglo dete ili dva deteta.