5:30 Moj dan počinje vrlo rano, kako bih imala VREMENA za sve.

5:31 Nadam se da ću uspeti da skuvam kafu i popijem je na miru u narednih 15 minuta. Počinjem da se šunjam niz stepenice.

5:31 S obzirom da moja devojčica ima "super" čula, tačno u sekundi oseti kada krenem da silazim, iako se prikradam kao lopov osvetljujući put mobilnim telefonom.

5:32 Iznenada zastajem (baš poput profesionalnog kriminalca) kako bih proverila da li je opet zaspala.

5:33 Međutim, nije. "Mama! Budna sam!" Iznenađujuće je vesela za nekog ko bi trebalo da bude umoran, jer je do kasno noćas ostao budan. Plašim se da će mi se njena vedrina, ako je prihvatim, vratiti poput bumeranga.

6:15 Budim svoje starije dete i zahvalna sam što se bar neko u našoj porodici budi u dobrom raspoloženju. Ali podsećam sebe da je on samo tinejdžer, i da su to sve prolazne faze. 

7:00 Žurim naokolo i proveravam da li su svi u porodici nahranjeni, okupani, da li je užina spremna… Naravno, svi osim mene. Ja sam uspela da spremim svoju kafu, ali ne i da je popijem… 

7:30 Shvatam da sam zaboravila da ugovorim važan poslovni sastanak.

7:35 Pet minuta pre nego što će stići školski autobus, moj sin se setio da treba da potpiše nešto za školu i da to isto treba da platim ja, da mora da nađe knjigu iz biblioteke, jer je danas poslednji dan kada mora da je vrati, da mora da ponese kacigu sa sobom, jer posle časova voziće rolere, kao i da mora da ponese one markere i flomastere i… da, danas je rođendan njegovoj razrednoj. 

7:40 Postajem super mama koja odjednom pronalazi sve, potpisuje sve…. Zaista nemam vremena da kasnije putujem do škole, ako već postoji bus koji će ih "isporučiti" tačno ispred. 

7:45 Pokušavam da objasnim dvogodišnjoj ćerki da će je tata odvesti danas kod dadilje. Prihvata ovu promenu u rasporedu sa razdraganim "U redu!", pa mi postaje jasno da nije shvatila. Međutim, iskreno se nadam da neću biti tu kada bude shvatila. 

7:50 Izlazim napolje da zagrejem automobil, ali… Moja malena devojčica, navikla je da bude uz mamu svake sekunde, pa kreću neumorni pokušaji da izađe za mnom. U tome nije uspela, ali zato jeste u tome da se zaključa, dok sam ja još uvek napolju, a suprug sa sinom na autobuskoj stanici. 

7:51 Pokušavam da joj objasnim kroz vrata kako da se otključa i pomalo me hvata panika, ali tada mi pada na pamet da sam ostavila otvorena vrata iza kuće, kada sam pustila psa napolje.

7:52 Najzad ulazim u kuću. Grlim moju malenu i spremam se da pođem, a tada vidim i nju koja sama oblači svoju jaknicu, potvrđujući moju teoriju da nije shvatila da ostaje sa tatom. S obzirom da već uveliko kasnim, još jednom je zagrlim, na šta mi ona uzvraća "Ćao, mama!"… Otvaram vrata i izlazim, ostavljajući je sa konačnim saznanjem da je njen život danas u tatinim rukama. 

7:57 Postaje dramatično, ali moram da idem.

8:00 Sela sam u auto i krenula… Moje piće više nije toplo, ali je bar u mojim rukama, zbog čega smatram da je ovo jutro prošlo savršeno. 

Mama Džoel Visler, scarymommy.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama