Tortikolis ili krivi vrat je jedan od tri najčešća probema sa kojima se bebe rađaju, odmah nakon iščašenja kukova i deformiteta stopala, a neretko su udruženi. Prepoznaje se po karakterističnom položaju glave koja je nagnuta na jednu stranu sa licem okrenutim na suprotnu. Pri pokušaju da se glava ispravi beba pruža otpor i vraća glavu u istu poziciju. Radi se o deformitetu mišića na jednoj strani vrata koji zbog skraćenja dovodi do naginjanja glave na istu i rotacije  na suprotnu stranu. Više je izražena jedna od ove dve komponente, u zavisnosti od toga  koji deo mišića je više u kontrakturi.

Zbog čega nastaje?

Najčešći razlog ovoj pojavi je nepravilan položaj bebine glave u stomaku u poslednjim mesecima trudnoće. To se dešava kada je beba krupna, zbog materice koja je čvrsta ili kod blizanačkih trudnoća. Tada govorimo o urođenom tortikolisu koji će pedijatar u porodilštu upisati u otpusnu listu sa preporukom roditeljima da se odmah po izlasku iz bolnice obrate fizijatru.

Druga mogućnost nastanka tortikolisa je porođajna trauma. Kada bebina glava prebrzo izađe, ili je neophodno njeno izvlačenje, kao i kada se radi o karličnom porođaju, može doći do prekomernog istezanja mišića vrata. Tada mišićna vlakna pucaju i nastaju hematomi (izliv krvi na mestu povrede). Oni se na bebinom vratiću ne vidi odmah, već u drugoj ili trećoj nedelji njenog života. Roditelji tada mogu da uoče oteklinu veličine zrna graška ili klikera, koja se pipa rukom i vidi u nekim momentima, zavisno kako beba okrene glavu. Obavezno treba odmah otići kod lekara kako bi se što pre započelo lečenje.

Kako se leči tortikolis?

U zavisnosti od toga da li je deformitet urođen ili stečen (traumatski), u prvoj godini leči se konzervativno, fizikalnom terapijom - vežbama, pozicioniranjem glave, parafinom i elektroforezom kalijum-jodida.

Topao parafin zagreva mišić  i tako ga priprema za pasivno istezanje. Primenjuje se kod većih skraćenja kada ne možemo da dobijemo pun obim pokreta pasivnim istezanjem, odnosno ne možemo da dovedemo glavu do suprotne strane tako da uvo dodirne rame.

Elektroforeza kalijum-jodida je unošenje leka putem struje koji deluje na razbijanje hematoma i primenjuje se kod traumatskog torticolisa.

Kako vežbati sa bebom?

Pasivno istezanje

Nakon ovih procedura obavezno idu vežbe i to pasivne kada najpre terapeut, a onda i  roditelj, isteže skraćeni mišić tako što naginje glavu na suprotnu stranu. Ova vežba može da se izvodi u dva položaja, kada je beba na leđima ili na boku, što zavisi pre svega od uzrasta ili osobe koja izvodi vežbu.

U prvim mesecima jednostavnije je da beba leži na leđima, fiksirate rame sa iste strane gde je tortikolis, dok drugom rukom povlačite glavu ka suprotnom ramenu. U početku nije moguće postići pun obim pokreta, ali vremenom, uporno i uz puno vašeg  strpljenja, beba će moći uvom da dodirne rame na zdravoj strani. Kasnije, kada počne samostalno da se okreće da bi  mogli istovremeno da fiksirate rame i  nagnete glavu do drugog ramena, možete to da radite u položaju na boku.

Kada roditelji sami sprovode vežbe kod kuće jako je važno da nikada ne rade dve osobe istovremeno tako što jedna drži rame a druga povlači glavu. Tada može da dođe do preteranog istezanja i povređivanja ili da ne bude nikakvog efekta. Druga pasivna vežba je okretanje lica na istu stranu na kojoj je skraćeni mišić. To možete da radite dok beba leži na leđima ali i na stomaku, tako što jednom rukom fiksirate rame na zdravoj strani a drugom spuštate glavu tako da brada ide ka ramenu na strani tortikolisa. Ležeći na stomaku u korigovanom položaju beba može i da spava što znači da se sve vreme skraćeni mišić isteže.

Pri izvođenju pasivnih vežbi pokret istezanja se izvodi lagano dok beba ne pruža veliki otpor (u protivnom sačekajte da se opusti), u krajnjem položaju treba zadržati glavu nekoliko sekundi, ne predugo da se beba ne bi unervozila i vratiti glavu u središnju poziciju. Ovako će skraćeni mišić moći da se postepeno isteže i imaće dovoljno vremena za opuštanje. Preporuka je da se radi više puta u toku dana sa po nekoliko ponavljanja.

Aktivno jačanje mišića

Pored pasivnog istezanja neophodno je beba aktivno jača drugu stranu vrata uz adekvatnu stimulaciju (igračkama, dovođenjem u određene položaje, podsticanjem na odgovarajuću aktivnost). Cilj aktivnih vežbi je jačanje mišića suprotne strane jer su oni zbog torticolisa istegnuti i oslabljeni. Kada se radi samo pasivno istezanje, nakon nekog vremena se postigne zadovoljavajuća korekcija ali ubrzo se „tortikolis vraća“ jer glava nije dobro učvršćena zbog slabosti mišića.