Pored svima poznatih preporuka odraslima da se što više kreću, da fizički budu aktivni, jer savremeni način života podrazumeva puno sedenja tokom dana, nove preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) o fizičkoj aktivnosti, nedovoljnom kretanju i nedovoljnoj količini sna su date i za decu mlađu od 5 godina.

Preporuke se odnose na smanjenje vremena provedenog ispred ekrana, u kolicima i raznim sedalicama, na dužinu i kvalitet spavanja i produžavanje vremena u aktivnoj igri. Nove preporuke o fizičkoj aktivnosti, nedovoljnom kretanju i nekvalitetnom spavanju napravila je komisija stručnjaka WHO.

Trenutno više od 23% odraslih i 80% adolescenata nisu dovoljno fizički aktivni. Kako se zdrave navike fizičke aktivnosti i navike spavanja uspostavljaju u najranijim periodima života, na nama odraslima je da pomognemo deci, a još ranije bebama da se pravilno razvijaju.

Primena ovih preporuka u prvih pet godina života doprinosi razvoju motoričkih i kognitivnih sposobnosti dece sa trajnim efektima koje će imati tokom čitavog života.

Preporuka WHO za bebe koje se još ne kreću samostalno jeste da tokom dana provedu najmanje 30 minuta u ležećem položaju na stomaku kada su budne.

Nikada ne bi trebalo da provedu više od sat vremena u kolicima, hranilicama ili u naručju roditelja pasivno zavezani u marami ili kengur nosiljci.

Razvoj kretanja započinje još u maminom stomaku, gde beba menja položaje, naročito tokom dana kada je budna i aktivna. Po rođenju se ovaj razvoj nastavlja od prvog dana kada je stavimo u položaj na stomak, što aktivira refleksno podizanje glave i oslobađanje disajnih puteva. Iz dana u dan je sve uspešnija, da bi na kraju prvog meseca mogla na kratko da zadrži glavu u vazduhu, dok je okreće sa jedne na drugu stranu.

Krajem drugog meseca vreme zadržavanja glave i posmatranje igračke ispred se odvija sa osloncem o podlaktice da bi krajem trećeg meseca držala glavu visoko odignutu od podloge, svojom voljom je okretala i usmeravala pogled na ono što je ispred nje. Ovo je razvoj koji vodi u puzanje koje će se javiti nakom šestog meseca.

U položaju na leđima od prvog dana beba najpre uspostavlja ravnotežu, vremenom je sve stabilnija, sa tri meseca zauzima stabilan položaj na leđima sa glavom u središnjoj liniji i simetrično postavljenim rukama i nogama u odnosu na trup. To će omogućiti da od četvrtog meseca voljno uzima igračku u ruku, donosi je ispred lica i prebacuje u drugu ruku, što je početak saradnje leve i desne hemisfere mozga. Između četvrtog i petog meseca počinje samostalno da se okreće iz ležećeg položaja na leđima u položaj na stomaku. Razvoj kretanja na leđima omogućava da se beba pripremi za sedeći položaj, koji će samostalno zauzeti između 9. i 10. meseca.

Dok se priprema da se okrene sa leđa na stomak, sve češće se zadržava na boku i tako počinje razvoj kretanja u ovom položaju. Igranje u kosim položajima će dovesti do pravog sedećeg, a aktivnost bočnih mišića trupa će obezbediti stabilnost pri hodu i trčanju.

Da bi se motorni razvoj odvijao nesmetano, neophodno je da beba provodi što više vremena kada je budna tokom dana na ravnoj, tvrdoj podlozi. U početku je to na pultu za prepovijanje uz prisustvo roditelja, a kasnije, početkom četvrtog meseca na podu na pazlu ili nekoj sličnoj podlozi koja omogućava slobodnu aktivnost bebe. Za svaki od ovih perioda neophodne su i adekvatne igračke koje će pomoći da se dolazeće funkcije razvijaju i uvežbavaju.

Pored vremena koje tokom dana treba da provede u kvalitetnom snu, ne ostaje puno za slobodne aktivnosti. Svako pasivno nošenje u marami, kenguru, osim kada je to neophodno zbog odlaska kod lekara ili u kupovinu, šteti detetu i njegovom razvoju.

Roditelji smatraju da se nošenjem u marami ostvaruje blizak kontak sa bebom, što je samo donekle tačno, jer položaj u kome je beba ne omogućava dugotrajan kontakt očima, što je, pored hrane i sna, neophodan element zdravog razvoja. On može da se ostvari u mnogim drugim položajima - tokom menjanja pelena i presvlačenja, držanjem bebe na grudima dok roditelj leži na leđima, tokom dojenja i hranjenja, za vreme masaže, ležanjem na podu nasuprot bebi, ležanjem pored bebe na podu dok se igra, kako bi u svakom trenutku kada pogleda u roditelja mogla da dobije njegovu potvrdu.

Uspostaviti i održati kontakt sa bebom je mnogo važnije od pasivnog nošenja koji obezbeđuje samo telesni kontakt.

Zapratite nas i na Instagramu!

SI Baby terapeut, senzorno-integracijski pedagog, Marte Meo therapist/coleague trainer, licencirani IAIM instruktor masaze beba.

Snežana Milanović, fizioterapeut

Snežana Milanović je diplomirani fizioterapeut i SI Baby terapeut. Osnivač privatne prakse 1997. godine - "Centar za korektivnu gimnastiku SM" i suosnivač Kabineta za senzornu integraciju i ranu intervenciju "Senzorijum" 2017. godine. Stručni saradnik magazina "Mama" od 2000. godine. Senzorno-integracijski pedagog, Marte Meo therapist/coleague trainer, Licencirani IAIM instruktor masaže beba. 

Kontakt: milanovic.fizio@gmail.com 

 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama