Roditelji, najčešće dece mlađeg uzrasta, često govore o tome koliko im je period nakon dolaska sa posla naporan, jer upravo tada obavljaju veliki broj aktivnosti. Pa tako, roditelj u roku od par sati stigne da: pripremi obrok, okupa dete, prekontroliše domaći zadatak, razgovara sa detetom o danu u vrtiću, sredi stan, pripremi i/ili uspava dete.

Ovakav tempo često dovodi do toga da dete provodi vreme pasivno, obično gledajući u 'pametne uređaje'. Iako je dobar deo roditelja sada svestan koliko je to štetno po razvoj deteta, ostaje otvoreno pitanje kako obaviti sve obaveze i posvetiti se mališanima.

Ovo pitanje je veoma značajno kada se radi o deci koja pokazuju neka odstupanja u razvoju u vidu kašnjenja, te je neophodno svakodnevno raditi sa decom. Savremena istraživanja pokazuju da je dete neophodno uključivati u realne životne situacije, koliko god to ono može da shvati i učestvuje. Rešenje je vrlo jednostavno - uključite dete u aktivnosti koje vi redovno obavljate.

U nastavku su pobrojane neke od aktivnosti koje roditeljima olakšavaju ovaj deo dana, a koje istovremeno pozitivno pokreću razvoj deteta.

- Priprema obroka

Tipična večernja scena u kojoj se dete igra plastičnim igračkama u vidu kuhinjice i posuđa, dok vi žurite da pripremite večeru zaista je nepotrebna. Štaviše, tada roditelji obično prolaze kroz stres, jer ne uspevaju da spreče povrede tokom igre i  slično. Bez obzira na vrstu obroka koji pripremate, možete slobodno uključiti dete u sam proces. Praksa je čak pokazala da deca koja pokazuju izvesne probleme u ishrani u vidu odbijanja obroka ili prejedanja, kada se uključe u pripremu jela uspešno prevazilaze ove teškoće. Razlog zbog kog se to dešava je, nejverovatnije, jer dete postaje aktivno, a do tad je pasivno konzumiralo hranu. Ono sada razmišlja o hrani, oseća mirise dok je sprema i pokreće čitav niz biohemijskih procesa pre nego što okusi hranu. Takođe, deca nešto starijeg uzrasta mogu spremiti salatu, namazati nadeve, aranžirati obroke.

Pranje suđa nakon završenog obroka može postati rutina koju će dete preuzeti. Ukoliko spremate nešto od testa, dajte detetu komadić testa i dozvolite mu da se igra i videćete da vam plastelin više neće biti potreban u kući. Sve ove aktivnosti navode dete da misli, da razvija finu motoriku, da se izražava, komunicira, postavlja pitanja. Takođe, prisutna je i čulna stimulacija koja je od izuzetnog značaja za razvoj deteta.

- Vežbajte sa decom

Deca vole pokret, te će bilo kakvu fizičku aktivnost lako prihvatiti, a sem toga ona je veoma značajna za razvoj. Stručnjaci upozoravaju da se problemi deformiteta stopala, kičme, gojaznosti javljaju sve češće i sve ranije. Sem toga, fizična aktivnost ne pospešuje samo telesni razvoj, ona pozitivno utiče i na razvoj dečijeg mozga. Dete koje je fizičko aktivnije, stvara mnogo veći broj sinapsi nego ono koje to nije bilo. Imajte u vidu da nervne ćelije nemaju sposobnost deobe, te da je upravo u radnom detinjstvu potrebna svakodnevna stimulacija. Sa druge strane, u toku fizičke aktivnosti prisutan je pojačan dotok kiseonika u mozak koji je neophodan kako bi se funkcije ovog organa pravilno odvijale. Pustite muziku i neki kraći program za vežbanje, pozovite svoje dete i počnite da vežbate. Ovaj postupak prijaće i mališanu, a i vama.

- Uređenje stana

Vaše dete apsolutno može učestvovati u uređenje prostora u kom živite. Čišćenje stana, raspremanje sobe ili bar kreveta je nešto što svakako treba da pređe detetu u naviku. Često je prisutno uverenje da ukoliko to tražimo od deteta, mi ga 'mučimo' i tražimo nešto što ono ne može da ispuni. Ukoliko su zaduženja odgovarajuća, odnosno ukoliko odgovaraju mogućnostima deteta, zaista nema potrebe da osećate krivicu zbog svog zahteva. Ono što je važno jeste da atmosfera bude prijatna, da pomognete detetu ukoliko je to potrebno, ali i da vi budete uključeni u sam proces.

Problem nastaje kada dete 'po kazni' sređuje svoju sobu, što se obično i dešava. Na taj način dete povezuje kaznu, neprijatnu atmosferu, osećaj krivice i ono što radi, a to je raspremanje stana. S obzirom na to da su mnogima česta ovakva iskustva, nije ni čudo odakle toliki otpor kod nekih ljudi prema raspremanju stana. Sa druge strane, radite na personalizaciji prostora. Šta to znači? Prosto, neka prostor bude samo vaš. Neka se u njemu nalaze vaše fotografije, čestitke, pisma. Veoma je značajno da među tim stvarima budu i kreativni radovi deteta. Ove radove možete menjati na nedeljnom nivou, pa ćete tako motivisati dete da češće crta i slika, što je značajno za njegov razvoj. Ovakve mini izložbe mogu postati i vaše porodična rutina, u kojoj upravo dete obavlja najveći deo 'posla'.

Pročitajte i...

Miljana Cvetković, diplomirani defektolog

Miljana Cvetković je diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, na odseku za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja. Nakon završenih studija svoje usavršavanje je nastavila u oblasti psihoterapije i savetovanja. Svoje radno iskustvo najpre je stekla radeći kao saradnica u nastavi na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u okviru predmeta socijalna psihologija. 

Trenutno radi kao stručni saradnik u predškolskoj ustanovi u Beogradu.

Takođe, bavi se pisanjem, kako u oblasti svoje profesije tako i van nje, a posebno interesovanje su joj oblasti ranog razvoja deteta, kao mentalno zdravlje dece i mladih.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama