Nema osobe koja se nije radovala bojankama u detinjstvu. Posebno su bile popularne one sa Diznijevim i drugim crtanim junacima.

Ipak, naučna istraživanja u oblasti razvojne psihologije saglasna su u jednom - bojanke nemaju vaspitnu, niti obrazovnu funkciju!

Treba priznati da eventualno doprinosi animiranju dece.

Šta je tačno problem?

Najveći problem je taj što bojanke nude "gotova rešenja". Na ovaj način se guši detetova kreativnost, sloboda izražavanja, insistira se na jednom jedinom tačnom rezultatu.

Postoji podela mišljenja na konvergentno i divergentno. Konvergentno mišljenje je ono "u jednom pravcu", usmereno ka jednom tačnom rezultatu, dok je divergentno upravo suprotno i odnosi se na mišljenje "u više pravaca".

Aktivnostima koje su poput bojanki, u kojima postoji jasna granica, u kojima nebo mora biti plavo, trava zelena, sunce žuto sa jasnim ivicama, Snežanina kosa crna, a Pepeljugina žuta, insistira se upravo na spomenutom konvergentnom mišljenju.

Bojanka ne dozvoljava plave oblake i belo nebo (već mora biti obrnuto), međutim, ako pogledamo u nebo, uočili bismo da ovaj spontani dečiji crtež odgovara realnosti.

Zagovornici primene bojanke koriste kontraargumente, poput toga da one razvijaju koncentraciju, pravilno držanje olovke, razvoj koordinacije oko-ruka i slično. Ipak, svi ovi ciljevi mogu se dostići na mnoge druge "zdravije" načine.

Tako, na primer, aktivnosti poput vezivanja pertli, nizanja perlica, provlačenja po modelu igle i konca, umnogome doprinose dečijem razvoju na pomenutim poljima. Ove aktivnosti, koje su se nekada primenjivale, mnogo više podstiču razvoj detetovog nervnog sistema nego bojenje odštampanih gotovih crteža. Uostalom, crtačke sposobnosti se najviše razvijaju uz prazan papir i olovku. Naučna istraživanja pokazuju da one nedvosmisleno utiču na sazrevanje, oslobađanje od psihičkog opterećenja i uspostavljanje bolje komunikacije sa spoljnim svetom.

Dakle i najjednostavnije igre mogu biti vrlo korisne. Svakako nije problem da dete koristi bojanke, ali treba biti umeren i obazriv, pogotovo kada su u pitanju mališani ranog uzrasta.

Diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, na odseku za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja.

Miljana Cvetković, diplomirani defektolog

Miljana Cvetković je diplomirala na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu, na odseku za prevenciju i tretman poremećaja ponašanja. Nakon završenih studija svoje usavršavanje je nastavila u oblasti psihoterapije i savetovanja. Svoje radno iskustvo najpre je stekla radeći kao saradnica u nastavi na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u okviru predmeta socijalna psihologija. 

Trenutno radi kao stručni saradnik u predškolskoj ustanovi u Beogradu.

Takođe, bavi se pisanjem, kako u oblasti svoje profesije tako i van nje, a posebno interesovanje su joj oblasti ranog razvoja deteta, kao mentalno zdravlje dece i mladih.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama