U pojedinim skandinavskim zemljama, školski sistem više ne obuhvata različite predmete, već se deca uče oblastima po tzv. sistemu fenomena. Odnosno, kada uče, na primer, evropsku kulturu, istovremeno obuhvate i istoriju Evrope, i umetnost, i geografiju i najznačajnije naučnike… Sa druge strane, Montesori sistem školovanja podrazumeva da deca moraju da znaju osnove života u prirodi i sa prirodom. Po ovom sistemu, dete se od najranijeg uzrasta motiviše i da samostalno nauči da sadi biljke, da se o njima brine, pa sve do toga da ume da tka na razboju ili da umesi hleb. Da li se to čini, ipak, malo zastarelim učenjem za vek nauke, tehnike i ogromnih dostignuća?

Ono što je zajedničko za većinu srednje i visoko razvijenih zemalja sveta jeste da se deca danas bolje snalaze u virtuelnom nego u stvarnom svetu. Vreme uglavnom provode ispred TV ili kompjuterskog ekrana, sa mnogo manje fizičke aktivnosti nego što je preporučljivo. Vešti su u razumevanju tehnoloških dostignuća ali se teško snalaze u socijalnim odnosima sa vršnjacima. Oni žive u drugačijem svetu nego njihovi roditelji i propuštaju da nauče neke obične, male, svakodnevne stvari.

Zato, veštini upravljanja smart telefonima, kompjuterom i drugim "čudima" tehnologije verovatno svoje dete nećete morati ni učiti. Ono će ih usvajati spontano, kao sastavni deo svog odrastanja. Sa druge strane, sva će ih ta "čuda tehnike" čekati i kada odrastu. Međutim, igra loptom, vožnja biciklom, ohrabrivanje dece da nauče neke obične, male, svakodnevne veštine upravo u odgovarajućem uzrastu i na primeren način – neće moći da se nadoknade kasnije. 

Pogledajte koje veštine mališani nikako ne bi trebalo da propuste i pročitajte savete kako da im pomognete da ih što lakše usvoje...

Najkasnije pred polazak u školu, deca treba da nauče samostalno da vezuju pertle, mada su, uglavnom, i ranije spremna za to.

Vreme je apstraktan, za decu veoma zbunjujuć pojam. Nerazumljivo im je da se vreme ne vidi, a nekako se meri...

Vožnja bicikla je važna stepenica u razvoju mališana. Evo kako da mu pomognete da je savlada na pravi način...

Šta je sve neophodno za ove male veštine?

1. Strpljenje. Često ćete se osećati kao da je vaše strpljenje na ispitu dok čekate da vaše dete veže pertle ili se konačno oseti dovoljno sigurno da bez vaše pomoći vozi bicikl. Setite se da dete ne oteže namerno, jer je i njemu važno da se oseti velikim da nešto učini samostalno. 

2. Pravi trenutak. "Ulovite" trenutak kada je vaše dete spremno da usvoji novu aktivnost. Individualne razlike su velike. Zato, vi uvek gledajte šta je vaše dete spremno da učini u ovom trenutku svog razvoja a ponudite mu, podstičite i motivišite da učini ono što je samo na korak ispred njega. Na primer, ako u ovom trenutku vaše dete sa lakoćom i sigurnošću vozi bicikl sa tri točka, vreme je da već sada počnete da mislite, sa detetom razgovarate i pripremate ga za ono što je logičan sled tog trenutka njegovog razvoja, tj. bicikl sa dva točka. 

3. Pohvala. Svaki put kada uspe da nešto po prvi put uradi samostalno, imate jak razlog da dete pohvalite. To je i motivacija za dalji trud, i način razvijanja samopouzdanja.

Jelena Holcer, predagog

Jelena Holcer je diplomirani pedagog. Ima 25-ogodišnje radno iskustvo kao pedagog u različitim školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i tv stanicama. Autor je 15-ak knjiga za decu i roditelje ("101 način da pokažete detetu da ga volite", "Uspešan roditelj – uspešno dete", "Uspešno učenje", "Kako reći NE", društvene igra "U redu je"...) i stručni saradnik mnogih časopisa (Magazin "Mama", "Sensa", "Prosvetni pregled").
Danas, ona je autor programa i direktor "Škole za roditelje".

Kontakt: skola@jelenaholcer.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama