6. Samopouzdanje
Najbolja prevencija nasilja jeste samopouzdanje. Naime, svakom nasilniku je potrebno dete koje će ćutati i trpeti ono što mu se događa. Dete koje je samopouzdano nikada nije laka žrtva. 

7. Uzori
Razmislite ko su uzori vašoj deci. Da li ti uzori umeju da se odbrane ili ne umeju? Da li ti uzori možda propagiraju nasilno ponašanje? Kakav ste vi uzor, tj. model za kopiranje? Da li vi rešavate svoje konflikte nasilno ili nenasilno? Upravo je vaš način i pristup rešavanja problema onaj obrazac koji kopira vaše dete. Podrazumeva se da, što je ono starije, na njega sve više imaju uticaja vršnjaci. Međutim, čak i taj uticaj (koliki će on biti, koliko jak, koliko dugo trajati, kako se manifestovati) zavisi od one baze koju ste kod deteta fomrirali vi. Zato, pokušajte da budete što bolji "model za kopiranje", a svoje sukobe i sa njim i sa drugim osobama rešavajte razgovorom. 

8. Mediji
Napravite TV ili kompjuter dijetu. Umesto takvog načina provođenja vremena, ponudite porodične rituale, aktivnosti koje možete zajedno da sprovodite i u kojima biste i vi i dete uživali. Nemojte dozvoliti da vas dete "obrlati" izjavama kako nešto praktikuju ili preko medija prate "svi iz njegovog društva", ili da ste vi "zastareli". Naime, izraz "svi" obično podrazumeva mali broj pojedinaca ali ga dete koristi kako bi generalizovalo ono što želi vama da dokaže. 

9. Razgovor
Nemojte čekati da se nasilje dogodi da biste razgovarali sa svojim detetom o tome. Takođe, nemojte čekati ni da se dogodi baš vašem detetu. Pitajte svog mališana koliko se često to događa u njegovoj školi, da li je nekada bio prisutan, kako se osaćao, šta je uradio, da li su se umešali nastavnici... Važno je da ono razume i koliko je štetno ukoliko prisustvuje nasilju nad nekom drugom osobom a ne čini ništa da pomogne. Pri tom, pozivanje pomoći je najčešći i najpoželjniji način pomoći, a ne lično "uletanje" u neki fizički sukob. 

10. Neodustajanje
Sa razgovorima o nasilju kao i poželjnim oblicima samoodbrane nemojte nikada prestati. Jer, kako dete bude raslo i uspevalo da preraste potencijalne opasnosti jedne razvojne faze, u nekoj sledećoj fazi sačekaće ga sledeća iskušenja i moguće opasnosti. Tako, nasilno ponašanje u uzrastu od pet godina, sasvim je drugačije od onog kada dete ima 12 ili 15 godina. Nema nikakve garancije da će samo zato što je vaše dete bilo uspešno u prevazilaženju nasilnih ponašanja svoje okoline u jednoj fazi, ono biti uspešno i u sledećoj. Zato je od velike važnosti da se o tome razgovara kroz sve razvojne faze jer svaka od njih krije i svoja iskušenja i opasnosti.

Jelena Holcer, predagog

Jelena Holcer je diplomirani pedagog. Ima 25-ogodišnje radno iskustvo kao pedagog u različitim školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i tv stanicama. Autor je 15-ak knjiga za decu i roditelje ("101 način da pokažete detetu da ga volite", "Uspešan roditelj – uspešno dete", "Uspešno učenje", "Kako reći NE", društvene igra "U redu je"...) i stručni saradnik mnogih časopisa (Magazin "Mama", "Sensa", "Prosvetni pregled").
Danas, ona je autor programa i direktor "Škole za roditelje".

Kontakt: skola@jelenaholcer.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama