Da li ste ikada razgovarali sa detetom šta bi ono trebalo da preduzme ukoliko je svedok ili žrtva nečijeg nasilnog ponašanja? Neko detetu to mora objasniti, a ko će to biti ako ne vi? Škola ima drugačije prioritete (obrazovanje, pre svega, a tek potom vaspitavanje). Mediji šalju potpuno pogrešne poruke i ne pomažu da kod svog deteta formirate vrednosti kao što su: nenasilje, tolerancija, humanost… Dakle, taj "neko" morate biti upravo vi, roditelji. 

1. Ne žmurite
Zbog svoje potrebe da dete što više zaštitite, tešite se da se neće baš njemu dogoditi nešto što je neprijatno ili opasno. Međutim, protiv mraka žmurenje ne pomaže. Morate upoznati dete sa činjenicom da svet nije sasvim bezbedno mesto i da se samoodbrana podrazumeva. 

2. Informišite se
Iako se u medijima najviše govori o fizičkom nasilju, najprisutnije nasilje u školi jeste verbalno nasilje. Ne zaboravite da dečije kritike, zadirkivanje, ruganje i druga nepoželjna ponašanja vršnjaka, za dete mogu biti veoma bolna i ostaviti unutrašnje ožiljke i modrice. Samo zato što nisu vidljive, ne znači da ove modrice bole manje.

3. Dozvola
NE, NEĆU, NE DAM, NE DOZVOLJAVAM treba da budu dopuštene reči u vašoj porodici. Podrazumeva se da to nisu hirovita NE ili NE kao izraz razmaženosti, već ona argumentovana i čvrsta NE koja su izraz dečijeg prava da svoj stav izrazi. Na žalost, u vreme u kome živimo, NE je šifra opstanka i dete mora znati da ga upotrebljava. 

4. Verbalna samoodbrana

Naučtie dete da svoje sukobe rešava nenasilnim putem. Razgovarajte o različitim situacijama koje može da prepozna u svojoj svakodnevici i dajte mu instrukcije kako bi trebalo da se ponaša. Nemojte, pri tom, govoriti da ne sme nikada da se suprotstavlja, na primer, učiteljici ili baki i dedi, a ostalima može jer tako, kod deteta formirate dvostruke kriterijume koji će ga samo zbuniti. Kada je dete zbunjeno, ono u potencijalno opasnim situacijama ne zna kako treba da reaguje. 

5. Fizička samoodbrana
Objasnite detetu da, u slučaju kada je fizički ugroženo, treba da se ponaša na odgovarajući način. Na primer, ukoliko je u mogućnosti, najbolje je da kada prepozna takvu situaciju odmah ode. Zatim, umesto da hoda, bolje je da trči i to u pravcu u kome ima ljudi. Ako je potrebno, važno je da o nasilnoj osobi upozori nekog odraslog. Ukoliko odlazak ne postoji kao opcija, jer je dete već u fizičkom sukobu sa nekim, treba da zna da je udarac laktom u stomak (kada ga neko drži sa leđa) veoma bolan, ili šutiranje u cevanicu ili zavrtanje malog prsta...