Roditelji znaju koliko je novac velika olakšica u životu. Upravo zato, važno im je da pravilnom korišćenju novca, njegovom poštovanju, štednji, razumevanju njegovog značaja nauče i svoju decu. Idealno je ukoliko roditelji mogu u dogovoru sa detetom da odrede iznos koji odgovara detetovim potrebama a ne materijalnim mogućnostima roditelja. Ali, čak i kada su materijalne mogućnosti roditelja male, makar simboličan iznos novca omogućiće detetu da se oseća "odraslije", ali i da na postepen, umeren način shvati značaj novca.

Kada je "pravo" vreme za džeparac?

Idealno vrema za početak davanja džeparca jeste vreme polaska u školu, ali ne od prvog razreda. Naime, ma kako roditelji bili sigurni da se dete dobro uklopilo i naviklo na školu, trebalo bi da sačekaju bar prvih nekoliko meseci, pre nego uvedu džeparac. Dete novac povezuje sa odraslima, i pošto se dugo trudilo da pokaže svojim roditeljima kako je veliko, sposobno i zrelo, uživaće u ovoj novoj odgovornosti koju shvata kao svoju zaslugu ("bio sam dobar, zato sada imam dozvolu da sam korisitm novac").

Samopouzdanje koje stiče na ovaj način, jer su mu roditelji poverili da ono samostalno brine o određenoj sumi novca i koristi ga za svoje potrebe je veoma dragoceno. Upravo zahvaljujući ovom ranom iskustvu korišćenja novca, kasnije ekonomsko osamostaljivanje mladih je lakše i bezbolnije, nego ako se sa svojim, ličnim novcem sretnu tek u zrelom dobu.

Da li je potrebno odrediti određenu mesečnu sumu?

Redovan i tačan iznos je osnovni princip džeparca.Važno je da džeparac bude redovan, tj. da svake nedelje ili meseca, (u zavisnosti od vašeg dogovora), dete zna da će dobiti određen, tačan iznos novca. Međutim, dok se navikne na činjenicu da sada i ono raspolaže određenim novcem, potrebnamu je pomoć. Usmeravanje od strane roditelja, upućivanje šta sve mogu da urade sa svojim džeparcem, davanje ideja prilikom kupovine, ili predlaganje da se novac štedi da bi se kupilo nešto veće, deluju motivišuće za dete. Tada ono brže i lakše shvata promenu koju novac donosi, tj. tako dobija priliku da nauči da ga ceni.

Da li količina novca u vidu džeparca može odredi na neki način status deteta u društvu?

Već oko 10 godine, detetu se može davati i veća suma za duži vremenski period. Ukoliko, na primer, provodi mesec dana raspusta bez roditelja (možda sa bakom ili sa društvom u pratnji odraslih) to je idealna vežba za pravilno poimanje novca. Tada roditelji mogu da izračunaju koliko mu treba za svako veče (sladoled, sok) u provodu sa društvom, i tako se odredi iznos koji će dete moći da potroši svako veče.
Pored ovih, svakodnevnih troškova, možete manji iznos odrediti za vanredne troškove (na primer, rođendanski poklon za druga, odlazak u bioskop jednom nedeljno, ulaznica za bazen…).

U svakodnevnom životu, džeparac treba da "pokriva" određene detetove potrebe, bez obzira kako se u vršnjačkom društvu taj iznos džeparca kotira. Detetu koje se oseća ugroženo ili nesigurno jer njegovi vršnjaci imaju veći džeparac treba objasniti da oni tim novcem moraju da zadovolje neke druge svoje potrebe, dok potrebe deteta sa manjim džeparcem još uvek zadovoljavaju njegovi roditelji. Osnovna namena džeparca jeste postepeno osamostaljivanje deteta i njegovo upućivanje u vrednost novca, a ne razmetanje kako bi se obezbedio lažni utisak o sebi na osnovu imovinskog stanja. Idealno bi bilo da roditelji, nastavnici, vršnjaci, tj. svi iz okoline deteta neguju pravilo da se razmetanje vrši znanjem, talentima, i nekim, pre svega, ličnim sposobnostima.

Ko određuje visinu džeparca - roditelji ili deca?

O visini džeparca odlučuju zajedno: roditelji i deca. Koliki će biti džeparac zavisi od uzrasta deteta, njegove zrelosti i odnosa prema odgovornosti, kao i od toga koje njegove potrebe ispunjavaju roditelji, a koje ono želi samostalno da preuzme na sebe.

Koje osnovne potrebe deteta "pokriva" džeparac – hrana, igračke, biskopske karte…?

Bez obzira koliki je detetov džeparac, mnoge njegove potrebe ostaju obaveza roditelja. Dete će i dalje očekivati od njih poklone, igračke, slatkiše…

Takođe, roditelji ne bi trebalo da očekuju niti da zahtevaju da od svog džeparca dete kupuje sebi knjige ili školski pribor, već samo ono što je stvar dogovora. Tako, džeparac obično pokriva troškove školske užine, grickalice, bioskopske karte, ili, u malo starijem uzrastu, CD, DVD sa filmom ili igricom...

Šta ako dete potroši svoj džeparac pre vremena?

Veoma je važno da je dete upoznato sa vašim stavom šta će se dogoditi ukoliko ono pre vremena potroši svoj džeparac. Roditeljska doslednost da se jednom dati džeparac mora “rastegnuti” za određeni period je od ključne važnosti da dete stekne pravilan odnos prema novcu. Jer, ukoliko dete potroši svoj džeparac za sedam umesto za 30 dana, a roditelji mu svaki put dodaju potreban novac, dete nema ni razloga da nauči da štedi i da svoj džeparac koristi na dogovoren način.

Može li dete džeparac, na neki način, pogrešno shvatiti?

Džeparac ne sme biti niti kazna niti nagrada. (na primer, roditelji ne daju detetu džeparac kada ih je naljutilo, ili mu daju veći džeparac kada ima odličan uspeh u školi.) Odnosno, roditelji ne bi trebalo da detetu uskraćuju novac kad nešto pogreši, što nije u vezi sa novcem. Takođe, ni da nagrađuju novcem ono što je detetova dužnost i obaveza (na primer, bacanje smeća ili pranje sudova).

Kućni poslovi, izumrla dečja veština

Konačno, ne zaboravite: novac nije zamena za vas. Podrazumeva se, kako vaše dete bude raslo menjaće se i visina njegovog džeparca i namena, tj. ono za šta ga dete koristi. Bez obzira na to, ne zaboravite: novac nikada ne sme postati zamena za vašu ljubav i pažnju. Nemojte davati novac da bi sebe oslobodili griže savesti što ne provodite dovoljno vremena zajedno ili zato što ste možda, nedavno, vikali na dete bez konkretnog razloga.

Jelena Holcer, predagog

Jelena Holcer je diplomirani pedagog. Ima 25-ogodišnje radno iskustvo kao pedagog u različitim školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i tv stanicama. Autor je 15-ak knjiga za decu i roditelje ("101 način da pokažete detetu da ga volite", "Uspešan roditelj – uspešno dete", "Uspešno učenje", "Kako reći NE", društvene igra "U redu je"...) i stručni saradnik mnogih časopisa (Magazin "Mama", "Sensa", "Prosvetni pregled").
Danas, ona je autor programa i direktor "Škole za roditelje".

Kontakt: skola@jelenaholcer.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama