"Meni je dosadno!"

Ukoliko "nasednete" svaki put kada se dete požali da mu je dosadno, i potrudite se da ga zabavite – ono neće ni imati motivaciju da nauči da se zabavlja samostalno. Uostalom, zašto bi, kada ima vas? Sa druge strane, deca se ne rađaju sa znanjem kako da se samostalno zabave. Ako ih vi tome ne naučite – ko će?

Najpre, razgraničite ko procenjuje dosadu. Ponekad roditelji čim vide da je njihovo dete mirno, pasivno, nezainteresovano za neku posebnu aktivnost, proglašavaju ga lenjim, sporim ili ga etiketiraju da ništa ne radi i da se “samo dosađuje". Međutim, ono što vama izgleda kao dosađivanje možda je njegovo opuštanje, ili maštarenje. Vreme mirovanja je poželjno i za "preradu" aktivnosti što mu se dogodilo u toku dana. Osim toga,  sve dok se dete ne žali da mu je dosadno, nemojte ni vi to doživljavati kao problem.

Manipulacija

Kada dete insistira da zajedno provodite vreme, pokušajte da zadovoljite ovu njegovu potrebu. Ukoliko ste odsutni u toku dana, insistiranje da budete što više zajedno, kao i načini da privuče vašu pažnju – očekivana su reakcija na činjenicu da mu nedostajete. Kako biste izbegli moguću manipulaciju, ostanite dosledni u organizovanju svog vremena.

Završetak aktivnosti

Takođe, kada započnete igru ili neku drugu aktivnost, privedite je kraju. Ukoliko se dete ubrzo predomisli pa poželi da jednu aktivnost prekine i zameni sledećom, procenite da li da mu želju ispunite. Ova procena zavisi od uzrasta deteta, njegove opšte koncentracije i izabrane aktivnosti. Ipak, čak i tada pronađite način da nekako "zaokružite" ono što je započeto.

Na primer, sredite igračke posle jedne igre pre nego počnete sledeću. Malim ritualima (redovno sređivanje igračaka u ovom slučaju) i uviđanjem da svaka aktivnost ima svoj početak, sredinu i završetak – šaljete detetu jasnu poruku da ništa nije “zdravo za gotovo”. Odnosno, nije dovoljno da se ono žali da mu je dosadno pa da vi stalno "utrčavate" sa novim idejama i predlozima umesto da završite ono što ste započeli.

Osim toga, kada ga podržite da aktivnost privede kraju omogućujete mu da vežba koncentraciju. Zato, i kada se dete igra samostalno – nemojte ga prekidati svaki čas. Radije sačekajte kraj igre uz obavezno napominjanje da će, na primer,  ručak biti gotov za pola sata, pa onda za 15 minuta... Ovako mu dajete vreme da završi započetu aktivnost umesto što ga prekidate da mora odmah da dođe.

Igre sa vršnjacima

Podstičite aktivnosti gde vaše dete ima društvo vršnjaka. U predškolskom uzrastu, pre nego što krene u vrtić najviše će tražiti da se igra baš sa vama. Kasnije će prioritet imati društvo vršnjaka. Sportske aktivnosti su dobrodošle u svakom uzrastu jer utiču na pravilan fizički razvoj deteta, razvijaju timski duh, poboljšavaju opštu kondiciju i držanje tela... Igračke
Roditelji očekuju da će rešiti problem dosade kada dete obaspu igračkama. Upravo je suprotno. Mnogo igračaka odvlači i rasipa pažnju. Sa druge strane, ako mu ostavite samo nekoliko, onih najomiljenijih, biće inspirisano da se igra baš njima, kao i da stalno izmišlja nove igre istim igračkama.


Ipak, kada dete usmeravate na aktivnosti gde će imati društvo vršnjaka nemojte praviti dugoročne planove. Vaše dete se ne žali da će mu biti dosadno sutra ili iduće nedelje nego baš sada i baš ovde. Sportske aktivnosti će ga dodatno socijalizovati sa vršnjacima koji imaju isto interesovanje a mogu se viđati i van treninga.

TV i kompjuter kao rešenje?

Roditelji često podrazumevaju da će dete veliki deo svog slobodnog vremena provesti pred ekranom i u tome ne vide ništa loše. Međutim, gledajući TV dete upija slike nasilja i mnogih drugih sadržaja koje ponekad teško može da razume i odrasla osoba. U dugoročnom smislu, to utiče da prestaje da bude empatično i osetljivo na nasilje u svakodnevnom životu, a pomeraju se i granice u njegovoj svesti koje je ponašanje dozvoljno i prihvatljivo a koje ne. Uz nasilne sadržaje, ono postaje pasivno, ne razvija govor, kreativnost se posetepeno gasi, otupljuje reakcije na spoljne sadržaje.

Osim toga, TV programi, čak i kada imaju tendenciju da budu edukativni, nisu dovoljno zabavni, niti inspirativni, a upravo je to uslov da ih dete usvoji na adekvatan način. Ukratko, bez obzira koliko vaše dete volelo TV ili kompjuter, na ovaj način će svoju dosadu samo potisnuti i na nju se navići a ne izlečiti zadovoljavajući neka svoja lična interesovanja. Sa druge strane, opasnosti i rizici od provođenja vremena samo na ovaj način su veoma brojni.

Zabavne aktivnosti

Pomozite detetu dobrim predlogom kako sve može da koristi svoje slobodno vreme. Igra sa vršnjacima (ako je potrebno pomozite mu da proširi krug svojih drugova), neka vaša zajednička aktivnost (deca uživaju da sa roditeljima dele poslove, jer se tako osećaju velikima i važnima), pozorište, bioskop… uvek mogu biti prihvatljiva rešenja. Takođe, ako vaše dete ume da čita ili ide u školu, verovatno je prezasićeno “intelektualnim” aktivnostima. Zato, da ne bi stvarali dodatni otpor, ponudite mu one sadržaje koji će zadovoljiti neko njegovo interesovanje, ili se tiču njegovog hobija ili sporta.

Jelena Holcer, predagog

Jelena Holcer je diplomirani pedagog. Ima 25-ogodišnje radno iskustvo kao pedagog u različitim školama i predškolskim ustanovama, izdavačkim kućama, radio i tv stanicama. Autor je 15-ak knjiga za decu i roditelje ("101 način da pokažete detetu da ga volite", "Uspešan roditelj – uspešno dete", "Uspešno učenje", "Kako reći NE", društvene igra "U redu je"...) i stručni saradnik mnogih časopisa (Magazin "Mama", "Sensa", "Prosvetni pregled").
Danas, ona je autor programa i direktor "Škole za roditelje".

Kontakt: skola@jelenaholcer.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama