Dečije shvatanje gubitka neke drage osobe drugačije je nego shvatanje koje o gubitku imaju odrasli.

Pojam smrti zbunjući je i za većinu odraslih, a naš lični osećaj straha, zbunjenosti, dezorjenitsanosti dodatno se prenosi na decu. Upravo zato, izrazito je važna podrška roditelja koji bi detetu pružili osećaj sigurnosti i tako mu pomogli u  prevazilaženju gubitka. Međutim, kada je preminula osoba baka ili deda deteta, to znači da su i detetovi roditelji emotivno pogođeni pa samim tim, nespremni za aktivnu podršku detetu.

Informišite se

Iako su individualne razlike velike, važno je da znate neke od najčešćih dečijih reakcija:

  • emocionalne (tuga, ljutnja, osećaj krivice, osećaj praznine, strah, usamljenost…)
  • mentalne/misaone  (šok, neverica, gubitak kontrole, zabrinutost..)
  • telesne (glavobolja, pritisak u grudima, pojačana osetljivost na zvuke, pospanost…)
  • promene u ponašanju (teškoće sa spavanjem, promene u apetitu, noćne more, plakanje, empatija izraženija nego ranije…)

Istina i racionalizacija

Bez obzira na uzrast deteta, izbegavajte da o smrti govorite na bajkovit i neistinit način. Objašnjenja da je preminula osoba, na primer, otputovala ili da je sada na nebu, ili da je čuvaju anđeli, da nas gleda sa oblaka i sl. će dete samo dodatno zbuniti. Naime, kada kažete da se neko "razboleo i umro", važno je da potencirate da to nije neka "obična bolest" (deca znaju da su i oni sami često bolesni), nego, na primer, da je ta osoba bila: "jako, jako, jako, jako bolesna, više nego što smo mi ikada bili..." Dodajte male elemente racionalizacije: "Ali, pre nego što se razbolela, njen život bio je bogat i lep jer smo ga svi mnogo voleli…"

Najčešće roditeljske greške

  • Očekivanje od deteta da ima vaše emocije.
  • Pretvaranje da se "ništa" nije dogodilo. Vaša želja da dete što brže preboli gubitak može uticati da ono svoje emocije blokira ili potisne, umesto da ih odboluje svojim tempom.
  • Izbegavanje imena ili pominjanja preminule osobe. Dete neće zaboraviti nekoga samo zato što ga vi ne pominjete.
  • Pokušavanje da dete okupirate drugim stvarima, kako bi zaboravilo na svoj bol zbog gubitka (na primer, okružujete dete drugom decom, pa i protiv njegove volje)….Umesto toga, pokušajte upravo suprotno, da vi više vremena provodite zajedno u opuštenom, mirnom raspoloženju kako bi bili podrška jedni drugima u preboljevanju vašeg gubitka.
  • Nesvesno vređanje deteta. Nemojte govoriti detetu da je premalo, "glupo" ili da "plač neće ništa promeniti pa je zato nepotrebno da plače", ili da "velika deca ne plaču". ".........(osoba koju ste izgubili), ne bi voleo da ti plačeš..."