Reč prati iskustvo. Razlog tome jeste upravo želja da se o tom iskustvu nešto kaže, da se ono označi, da se takvo iskustvo obnovi, da se nešto zatraži, da se prenese neka poruka vezana za iskustvo.

Iz tog razloga, onda kada kasni govor, važno je obratiti pažnju na to šta dete ima u svom iskustvu. Kada dete ima čulna saznanja (vizuelna, slušna, taktilna i kinestetska) o pojmu "baciti", "dati", "skočiti", i kada su ta iskustva organozovana, dete to iskustvo može da nazove pravim imenom, odnosno rečju.

Prve reči se javljaju kao kruna iskustva koje je dete sticalo još u maminom stomaku i tokom cele prve godine života. Pokret je bitan iz dva razloga: prvi je što mozak dobija "hranu" iz čula onda kada ih dete koristi, odnosno izvodi pokrete, a drugi je što je i sam govor zbir pokreta govornih organa. Kada se pokretu pridruži značenje, odnosno kada se njime prenosi poruka, govorimo o gestovima.

Roditelji igraju važnu ulogu u usmeravanju i davanju značaja tim iskustvima. Sledeći korak u razvoju jeste da se značenje prenese verbalno, odnosno izgovaranje prvih reči. Svaka karika u ovom lancu je jednako bitna i treba joj posvetiti punu pažnju. Osnovni nalozi koji se deci zadaju- daj, dođi, donesi, pokaži - od krucijalne su važnosti za dečje razumevanje i progovaranje.

Svaki pokret koji teži cilju treba ispratiti rečima i dati mu verbalno značenje. Na primer: ukoliko dete poseže za igračkom, treba mu se obratiti pitanjem "Želiš li ovu igračku?". Ako dete ne može odgovoriti verbalno njegov pokret, osmeh ili glasanje predstavljaju temelje buduće socijalne razmene, odnosno budućih pravilnih obrazaca komunikacije. Na njegov pokret ili gest odgovorite "Evo".

Na ovaj način dete povezuje akcije sa značenjem tih pokreta. Na isti način kod deteta podstičete stvaranje predstava o pojmovima i akcijama koje ih prate. Kada detetu kažemo "daj" da bi nam nešto dodalo, ili ukoliko dete nešto želi da to traži od nas gestom za "daj", a zatim i rečima.

Dete najviše uči imitacijom, zato vi budite model, bilo da je u pitanju učenje gesta ili prvih reči.

Pročitajte i...

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama