Dete doživljava vreme od kada se rodi kroz svoju psihomotornu aktivnost, a vremenom misaoni procesi deteta sazrevaju i to upotpunjuje njegov celokupni doživljaj vremena.

Vreme je apstraktni pojam i u radu sa detetom bitno je predstaviti ga na što jednostavniji i konkretniji način. Početak usvajanja pojma vremena su uči kroz prirodne pojave i svakodnevni život.

Svaki uzrast donosi nam ovladavanje određenim pojmovima vremena:

- sa 4 godine dete bi trebalo da razlikuje jutro od večeri 

- sa 5 da razlikuje veče, noć i spavanje 

- sa 6 godina zna kada je popodne kao i kvalitete sadašnjeg vremena (trajanje, istovremenost, naizmeničnost, redosled u vremenu, uklopljenost)

- u starijem predškolskom uzrastu dete ima sposobnost da određene vremenske intervale izmeri

Pamćenje i praćenje redosleda (šta je pre, a šta posle, šta sledi u nekom nizu ili vremenskom sledu) su važne sposobnosti deteta koje bi trebalo da usvoji pred polazak u školu.

Kada dete teško razume zadatak, uputstva u školi, pomeša korake u zadacima iz matematike ili događaji iz priče zamene mesta na vremenskoj liniji dok dete prepričava, radi se o teškoćama u određivanju i pamćenju redosleda. Takođe, problemi u čitanju i pisanju mogu biti povezani sa ovim problemom.

Redosledi često bivaju nešto što zaboravimo da sa decom uvežbamo jer nam se čini prirodnim da će se to usvojiti. Međutim, postoje brojne aktivnosti kroz koje uvežbavamo redoslede. Sa uvežbavanjem redosleda treba početi pre polaska u školu, pre javljanja pojmova uvoda, razrade i zaključka ili složenih matematičkih zadataka koji uključuju više računskih operacija.


Foto: Privatna arhiva

U logopedskom centru vreme i redoslede u vremenu vežbamo kroz delove dana. Kretanje sunca je jasan pokazatelj promena delova dana, a pojava meseca da je stigla noć. Zato delove dana pre svega učimo kroz prikaz položaja sunca na nebu tokom dana (sunce izlazi, sunce je visoko na nebu, sunce zalazi). Za ovu aktivnost smo napravili materijal koji je prilagodjen potrebama deteta. Kroz slike opisujemo predstavljeno i postavljamo pitanja, "Šta kazemo kada je jutro/podne/veče", odnosno kako se pozdravljamo, "Šta jedemo kada je jutro/podne/veče?, Šta radimo kada je jutro/podne/veče?".

Dete usvaja vremenske sekvence doživljenog kada nam govori o tome šta prvo radi kada ustane šta radi zatim i tako sve do kraja dana. Postavljeni nalog je prilagođen uzrastu deteta, kao što smo na početku naveli, dete prvo treba da razlikuje jutro i veče, dok starije dete možemo da pitamo da nam ispriča svoj dan od početka do kraja (obraćajući pažnju na ono što je bilo pre/posle).

Pročitajte i...

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama