Trenutna situacija, odnosno pandemija virusa korona, narušila je naše mentalno zdravlje. Socijalna izolacija i distanca, zabrinutost za naše najmilije, nošenje maski, vizira je u velikoj meri uticalo na nas i naše porodice. Sve što je do juče bila svakodnevnica sada se potpuno promenilo i ograničilo naše kretanje.

Danas, 10. oktobra, obeležava se Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovaj dan se obeležava od 1992. godine, a razlog je izraženija obaveza da se govori o ovom problemu kao i potreba da se radi na njegovom rešavanju. Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje blagostanja koje omogućava pojedincu da bude svestan svojih mogućnosti, da se suočava sa stresnim situacijama u životu, da radi produktivno i plodonosno i doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos u samoj ličnosti u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.

Pod poremećajem mentalnog zdravlja se podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, izvan kontrole pojedinca, koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapaciteta. Odlikuju se promenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju, ili kombinacijom ovih elemenata. U zavisnosti od težine poremećaja, simptomi variraju od blagih do veoma ozbiljnih. Simptomi zavise od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socio-ekonomskog okruženja.

Mentalni poremećaji se javljaju kod ljudi oba pola, svih starosnih uzrasta iz svih sredina. Učestalost stresnih poremećaja je visoka, a u porastu su depresija, broj samoubistava, zloupotreba alkohola i supstanci i psihosomatski poremećaji.

 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2017. godine, procena je da od depresije u Srbiji pate 419.302 osobe, odnosto pet odsto populacije, što je više od svetskog proseka koji iznosi 4,4 odsto.

Mentalno zdravlje je važno za funkcionisanje svakog pojedinca i društva zbog toga što psihički poremećaji ne izazivaju samo pogoršanje kvaliteta života, patnju i otuđenost obolelih osoba, već celoj zajednici stvaraju ogromno opterećenje posredovano ekonomskim faktorima.

Pozitivno mentalno zdravlje uključuje samopouzdanje, sposobnost rešavanja problema i adaptaciju na svaki mentalni stres. Pozitivno mentalno zdravlje je sveopšta potreba svakog pojedinca.

Mentalna higijena je deo mentalnog zdravlja. Mentalnu higijenu je potrebno sprovoditi u svim stresnim situacijama, počevši od polaska u vrtić, zatim u školu, kao i u svim situacijama sa kojima se dete i odrasla osoba susreću tokom života. Posebno je potrebno sprovoditi mentalnu higijenu kod dece i osoba koje imaju neki poremećaj (osobe sa oštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene, vaspitno zapuštena deca, deca sa psihozom i slično).

Deca koja se na neki način razlikuju od druge dece, bilo da imaju neki govorno-jezički poremećaj, oštećenje sluha, oštećenje vida ili neki fizički nedostatak (urođen ili stečen), često imaju osećaj nejednakosti i manje vrednosti što utiče na njihovo samopouzdanje. Usled teškoća sa kojima se dete nosi, roditelji često detetu pruže preveliku zaštitu, preneglašenu ljubav i pažnju (što može da utiče na emotivni razvoj i samopouzdanje deteta) ili se pak od deteta emotivno udalje. Teško je i jednima i drugima i baš zato je važno biti svestan značaja mentalne higijene, razumevanja sebe i drugih i traženja pomoći i za sebe i za one koje volimo.


Foto: Privatna arhiva

U skladu sa tim, poruka LEC Čabarkapa glasi:

"Veoma je bitno da razumete vaše dete koje ima neki poremećaj. Potrebno je da ga razumete kada ne može da vam kaže šta ga boli, šta želi da dobije od vas ili šta mu ne prija. Takođe, treba da upoznate decu i osobe iz okoline vašeg deteta kako na najbolji način da ga razumeju. Kako u vrtiću i školi da ostvaruju kontakt sa njim, kako da prepoznaju njegove potrebe i želje. Neophodno je da se uzajamno razumete sa stručnjacima koji rade sa vašim detetom (vaspitač, učitelj, logoped, reedukator psihomotorike, psiholog) i da jedni drugima budete podrška u cilju što boljeg i uspešnijeg tretmana, kao i napretka deteta.

Kao što osluškujemo i prepoznajemo neke promene u svom telu potrebno je da i na duši prepoznajemo promene i na vreme zatražimo pomoć odnosno da potražimo nekog ko će nas razumeti i ko će nam pomoći da budemo zdraviji, srećniji i uspešnijii. Kao što glasi ovogodišnja poruka: Razumevanje je najbolji lek za dušu.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama