Dobra vizuelna i auditivna percepcija su preduslov za razvoj ostalih sposobnosti koje su povezane sa njima, a neke od njih su vizuelna pažnja, vizuelno pamćenje, koordinacija oko-ruka, auditivna pažnja, auditivno pamćenje... što, sve zajedno, utiče na govor i jezik.

Vizuelna percepcija

Dobra vizuelna percepcija je preduslov za sticanje adekvatnih senzomotornih iskustava u najranijem uzrastu. Dete prvo počinje da prati predmet koji mu se stavi ispred lica i pomera u različitim pravcima. Vizuelna percepcija predstavlja organizaciju podataka koji stižu iz čula vida. Ona podrazumeva i dobru vizuelnu diskriminaciju (boja, oblika, veličina), dobru koordinaciju oko-ruka, a kasnije i adekvatnu grafomotoriku. Dobra vizuelna pažnja i vizuelno pamćenje su preduslov za adekvatnu vizuelnu percepciju. Mogućnost da dete pažnju usmeri na određeni vizuelni sadržaj, da ga zapamti, da može da prepozna ili pokaže isti i da ga na kasnijim uzrastima reprodukuje predstavlja vizuelnu pažnju. Vizuelno pamćenje se odnosi na slikovni materijal i predstavlja mogućnost da ga dete zapamti i da može da ga prepozna.

Aktivnosti koje utiču na podsticaj vizuelne percepcije

- Uzmite papir na kome ćete izbušiti 6 ili 8 simetričnih rupica dovoljne veličine da prođe kanap ili pertla. Kroz rupice provlačite pertle po redosledu koji ćete odrediti tako što ćete brojevima obeležiti rupice ili po redosledu koji vi odaberete.

- Uzmite dugmiće različite veličine i tanku silikonsku traku (gumicu). Kroz rupe u dugmićima provlačite traku. Detetu mozete zadavati redosled po bojama ili po veličini dugmića.

- Na papiru A4 formata nacrtajte krug. Zadajte detetu da prstom prelazi preko kružnice, a zatim isto to da radi olovkom.

- Na podu možete samolepljivom trakom u boji napraviti krugove žute i crvene boje bez jasnog redosleda ili, ako imate, poređajte žute i crvene plastične krugove. Kažite detetu da u svaki žuti krug stavi plavu kocku, olovku ili neki drugi predmet.

- Na papiru iscrtajte stopala desno i levo (kao korake) i isecite ih. Poređajte ih kao korake po podu i objasnite detetu da treba da korača odnosno da staje na te stope i da se tako kreće po prostoru.

- Na papir napišite slova, a zatim odredite koja slova dete treba da pronađe i zaokruži. Ili možete dati detetu zadatak da pronađe u novinama određena slova, zatim da ih iseče i zalepi na papir. Slova iz novina se razlikuju po obliku i veličini, pa sa detetom proverite da li je tačno uradilo zadatak.

- Dete ima zadatak da izvuče papirić na kome je ispisana reč. Treba da upamti na koje slovo počinje ili se završava reč, a zatim da među ostalim papirićima pronađe što više reči koje počinju na dato slovo.

- Ispišite na papiru slovo tako što ćete neka od njih okrenuti naopako. Dete ima zadatak da uoči ona slova koja su okrenuta naopako i da ih zaokruži. Možete i na više kartona ispisati slovo i postaviti ga u različitim položajima na papir. Dete treba da uoči naopako postavljena slova, i da ih postavi u ispravan položaj i da ih oiviči olovkom.

- Ako dete pravi greške u postavljanju znaka interpunkcije, a detetu dajte zadatak da u istom pronađe odgovarajući znak koji treba da pronađe i zaokruži. Zatim detetu možete dati tekst gde umesto znaka interpunkcije stoji kvadratić u koji treba da se upiše odgovarajući znak. Na taj način detetu se skreće pažnja na interpunkciju.

- Ispišite na papir kratke rečenice koje dete treba da pročita i zapamti. Zatim mu dajte nasumično napisane reči na papiru i dajte mu zadatak da pronađe reči iz rečenice, da ih iseče, poređa po tačnom redoledu i da ih zalepi. Na kraju tu rečenicu upoređujemo sa rečenicom koju je dete zapamtilo i proveravamo tačnost.

Auditivna percepcija

Auditivna percepcija je proces u kome naše uvo prikuplja zvuke različitih frekvencija i šalje ih slušnim putevima do mozga. Mozak ih obrađuje i po potrebi čuva. Čujemo ušima, a slušamo mozgom. Dakle, da bismo informaciju koju neko izgovara mogli da čujemo adekvatno i razumemo, potrebno je da sluh bude uredan i da mozak adekvatno tumači signale koje je primio. U te procese je uključena slušna pažnja (bitna za detektovanje stimulusa), slušna diskriminacija (bitna za razlikovanje stimulusa), slušna obrada (bitna za razumevanje stimulusa), slušna memorija (bitna za zadržavanje opaženog). Logično, ukoliko postoji problem u prijemu, obradi ili zadržavanju čuvanih informacija, to će se odraziti na razvoj govora i jezika. Bitno je da napomenemo da se elementi auditivne percepcije razvijaju pod uticajem iskustva. Ukoliko iskustvo izostane ili nije dobro organizovano, auditivna percepcija neće biti prikladno razvijena. Neki od znakova njene nedovoljne razvijenosti su: slabija slušna pažnja, slabije okretanje na poziv po imenu, nedovoljno razvijena verbalna imitacija, mešanje glasova ili reči koje slično zvuče, teškoće pri pamćenju verbalnih naloga, teškoče u prepričavanju priča i učenju pesmica, teškoće pisanja po diktatu i slično.

Aktivnosti koje utiču na podsticaj auditivne percepcije

- Detetu pustamo da sluša zvuke različitih muzičkih instrumenata sa razmacima. Zadatak je da razlikuje zvukove po visini. Ako je zvuk viši treba da pljesne rukama, a ako je niži treba da lupi nogama o pod. Na početku puštamo detetu samo dva zvuka, a kako dete napreduje u diskriminaciji povećavamo broj zvukova koje dete sluša.

- Dete treba da zažmuri dok vi kuckate po stolu i tapšete određeni broj puta. Zatim treba da ponovi po zadatom modelu. Možete detetu zadati i dva različita modela, a dete treba da uoči razliku u broju pljeskanja ili kuckanja po stolu.

- Vi stojite iza paravana i proizvodite zvukove različitih predmeta. Dete treba da pažljivo sluša i da prepozna zvuk kog predmeta je čulo. Možete praviti kombinaciju dva ili tri zvuka, a dete treba da pogodi.

- Detetu kažete da zapamti određenu reč, a zatim glasno čitate seriju različitih reči. Zadatak deteta je da podigne ruku svaki put kada čuje traženu reč.

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima problem u vizuelnoj ili auditivnoj percepciji, savetujemo da se obratite stručnjacima (logopedu, reedukatoru psihomotorike, senzornom integratoru) koji će testovnim materijalom proceni vaše dete i predloži i adekvatan tretman. Nikada nije rano da se radi na podsticaju vizuelne i auditivne percepcije.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama