Shvatanje i razumevanje govora započinje jednosmernim putem od roditelja i odraslih ka detetu. Ipak, to nije pravi vid komunikacije pošto komunikacija podrazumeva dvosmernu razmenu informacija. Te informacije mogu biti verbalne i neverbalne, što znači da i pre same prve reči dete komunicira sa odraslima. Komunikacija počinje onda kada dete reaguje na govor i kada traži način da iskaže svoje potrebe. Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga.

Dete komunicira pokretima svoga tela, glasanjem, facijalnom ekspresijom, što treba da odgovara datoj situaciji, na primer, kada na pitanje dete potvrdno klimne glavom ili je okrene u stranu, znamo da želi da kaže da ili ne. Iako gestovi predstavljaju pratioce govora, oni su važni onda kada ne postoji drugi vid komunikacije. Tada ih treba negovati jer su oni preteča komunikacije. Oni su dokaz da dete ima misaono-gestovne asocijacije i da može gestom da izrazi svoje misli. A od gesta do prve prave reči deli nas samo jedan korak.

Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju), tako da dete može voljno da pokreće, odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega koristi reči da izrazi potrebu. Svaki put kada vi kažete: "Vidi, evo je maca!" i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme.


Pokazni gest - zašto je bitan za razvoj govora kod dece. Foto: Privatna arhiva

Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih, bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu.

Dobro razvijena motorika omogućava detetu, pored ostalog, i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: "Pokaži gde je tvoje oko?", ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Treba biti pažljiv sa preteranom upotrebom gesta. Važno je razvijati gestovnu komunikaciju, ali je potrebno težiti tome da se ona nadogradi i bude osnova za razvoj govorne komunikacije. Nije poželjno da se gestovni nivo, u svom najprostijem obliku, zadrži duže nego što je neophodno. Dete se brzo navikne da se obraća gestovima, naročito kada ga podstičemo da samo tako komunicira bez stimulisanja razvoja govora. Gestovi su potrebni u određenoj fazi kao prelazno sredstvo sporazumevanja, ali u kasnijim fazama razvoja govor ga postepeno zamenjuje.

Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog i razvoja komunkacije.


Pokazni gest - zašto je bitan za razvoj govora kod dece. Foto: Privatna arhiva

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno, dete možda neće obratiti pažnju na naš prst, jer ni ono samo ne koristi taj gest. Pokazni gest se razvija izmedju 9. i 12. meseca. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme, potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.

Pokazni gest možete stimulisati tako što ćete vi izdvojiti kažiprst deteta onda kada treba nešto da pokaže. Isto možete raditi na zanimljiv način, gde ćete iseći deo slamčice i zalepiti sličicu ili nalepnicu koju dete voli. Taj deo slamčice stavite na vrh kažipsta deteta. Tako će ono osvestiti taj deo šake, lakše će izdvojiti kažiprst i pratiti ga pogledom.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama