Period trudnoće značajan je i delikatan, kako za majku tako i za bebu. Tokom trudnoće, telo majke treba da pruži sigurnu sredinu u kojoj se beba razvija na odgovarajući način, dobijajući potrebne nutrijente. Zdravstveno (fizičko, emotivno i psihološko) stanje majke je od ključne važnosti za dobrobit bebe.

Kada govorimo o riziko faktorima za nastanak psihomotornih poremećaja, mislimo na okolnosti koje su delovale tokom trudnoće, porođaja ili nakon porođaja, a koje potencijalno mogu dovesti do zastoja, kašnjenja ili problema u psihomotornom razvoju. Ove okolnosti se mogu odnositi na majku ili bebu ili oboje. Faktori koji deluju tokom trudnoće a sredinski su, ostvaruju različit uticaj u zavisnosti od toga kada deluju. Dakle, vreme je od ogromnog značaja. Najštetnije posledice se uočavaju ukoliko je faktor delovao u prvom trimestru trudnoće.

Koji faktori rizika se mogu javiti pre rođenja?

U faktore koji deluju pre rođenja (prenatalno) spadaju: genetske predispozicije, infektivna i virusna oboljenja majke, akutna oboljenja praćena visokom temperaturom, hronična oboljenja (poput dijabetesa), neslaganje RH faktora između majke i bebe, hipertenzija, toksično dejstvo lekova, toksično trovanje majke, hipoksija ploda (nedovoljna koncentracija kiseonika u  krvi). U riziko faktore  ne spadaju samo organski, biološki, faktori već i psihološko stanje majke.

Emocionalni stresovi takođe mogu ostvariti negativni uticaj na razvoj bebe. Faktori koji se odnose na sam porođaj su: prevremen ili produžen porođaj, indukovan porođaj, porođaj završen forcepsom ili primenom vakuuma i carski rez. Faktori koji deluju oko porođaja su: asfiksija novorođenčeta (smanjenje koncentracije kiseonika u krvi), povišen bilirubin (hiperbilirubinemija), hipoglikemija, nizak APGAR skor (ocena ispod 9), mala telesna težina, respiratorni sindrom, moždano krvarenje (hematom) i drugi.

Šta treba raditi da bi se prevenirali problemi?

Kada postoji bilo kakvo kašnjenje u razvoju bebe, potrebno je odmah odreagovati kako bi se iskoristili razvojni potencijali za učenje i stvorila osnova za kasnije razvojne faze kod deteta.

Ne dozvolite da kritični period za razvoj vašeg deteta prođe jer se on nikada više neće vratiti. Vreme za stimulaciju (govorno – jezičku, psihomotornu i socio – emocionalnu) će proći i vašem detetu će biti potrebno mnogo više vremena za nadoknadu izgubljenog.

Ukoliko je delovao jedan ili više faktora rizika, potrebno je da se bebin rast i razvoj prati u kontinuitetu od strane stručnog tima koji čine različiti profili lekara (pedijatar, neonatolog, fizijatar, ortoped, endokrinolog, internista i drugi specijalisti) i defektolozi (logoped, reedukator psihomotorike i senzorni integrator i po potrebi somatoped, oligofrenolog, surdolog, tiflolog). Praćenje deteta omogućava pravovremeno delovanje i uključivanje potrebne terapije i tretmana kako bi se omogućio oporavak deteta, obezbedila stimulacija neophodna za psihomotorni razvoj i sprečilo značajnije kašnjenje u razvoju.

Psihomotorni razvoj obuhvata motorno, intelektualno i emocionalno sazrevanje. Ove oblasti su tesno povezane i postoji međuzavisnost njihovog delovanja - ukoliko postoji kašnjenje u jednoj oblasti, to ostavlja traga i u ostalim oblastima.

Dete dolazi na svet sa dispozicijama za razvoj određenih funkcija (pokret, misao, govor). Dispozicije se odnose na postojanje struktura koje omogućavaju da se razvije neka funkcija. Te strukture se odnose na samo telo deteta, na mišiće, koštano-zglobni sistem, neurone i čula. Da bi mišići mogli da obavljaju svoju funkciju, a to je izvođenje pokreta, potrebno je da se koriste. Da bi mozak mogao da obrađuje čulne informacije i da im da značenje, potrebno je da dete ima mnoštvo čulnog iskustva. Ako bismo poredili dete sa računarom, mišići, kosti, čula i sl. bi bili hardver, a shema pokreta softver.  

Foto: Shutterstock

Na koji način je iskustvo bitno za učenje? 

Neuroni ili nervne ćelije imaju zadatak da prime informacije o našem telu i okolini i da omoguće naše aktivnosti i mišljenje. Da bi oni to činili, formiraju veze (takozvane sinapse) sa drugim neuronima i na taj način ćelije komuniciraju. Što ima više sinapsi, mozak je delotvorniji, a učenje efikasnije. Što dete ima više iskustva, mozak dobija više informacija, a što češće neuroni prenose istu informaciju, to je njihovo sprovođenje brže.

Vremenom, kako dete raste, smanjuje se sposobnost sinapsi da sprovode impulse, odnosno smanjuje se plastičnost mozga. To nije zabrinjavajuće kada se radi o odrasloj osobi koja je već formirala osnovne funkcije, kao što su smislen pokret, mišljenje, pamćenje, govor i sl. Kada su u pitanju deca, važno je da znate da postoji određeno vreme do koga se određena funkcija može razviti, a posle koga je ono otežano ili čak onemogućeno. To vreme se naziva kritički period.

Dakle, kada postoji bilo kakvo kašnjenje potrebno je odmah delovati kako bi se iskoristili razvojni potencijali za učenje i stvorila osnova za kasnije razvojne faze.

Kako pomoći detetu?

U tretmanu dece sa poremećajima u psihomotornom razvoju, u okviru stimulativnog tretmana koriste se različite tehnike. Njih može da izvodi obučeni terapeut sa veštinama i znanjem da izvrši procenu stanja i na osnovu individualnih potreba deteta kreira program vežbi, bira tehnike koje će primenjivati u radu i postavlja ciljeve tretmana.

Tokom tretmana, terapeut omogućava da se formira shema motorne aktivnosti (redosled pokreta). Dakle, beba se ne rađa sa gotovim planom za izvođenje pokreta, već se on mora razviti iskustvom, odnosno njihovim izvođenjem. Tokom tretmana se deluje na periferiju nervnog sistema, a rezultat je nastajanje motorne sheme u centralnom nervnom sistemu.

Neke od tehnika su: proprioceptivna i eksteroceptivna stimulacija, Bobatova metoda refleksne inhibicije i facilitacije, Kabatova tehnika proprioceptivne neuromuskulatorne facilitacije, Vojtina tehnika refleksnog kretanja, okretanja i puzanja, Miofacijalno oslobađanje (MFR), kineziotejping i masaža beba. Ukoliko vaša beba ima potrebu za ovakvom vrstom stimulacije, najbolje je kontaktirati stručnjake koji će u skladu sa potrebama deteta preporučiti tretman i objasniti vam detalje u vezi sa svakom od tehnika.

Poruka za roditelje: Dragi roditelji, pratite razvoj vašeg deteta od prvog krika. Vodite računa o tome da li guče, brblja, da li vas primećuje, da li plače kada niste tu ili na druge stimuluse koji mu ne prijaju, da li diže glavu, da li puže, sedi... Posebnu meru opreza treba da imaju roditelji dece na čiji razvoj su uticali neki od navedenih riziko faktora.

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama