Sigurno ste čuli od ljudi iz vaše okoliko da neko dete ima dve, tri ili čak četiri godine, a još uvek nije progovorilo. Neki ljudi se brinu zbog toga, a neki imaju stav da to nije bitno i da ima vremena da progovori: "Zašto "terati" dete da govori ako ne želi?", "Bitno je da razume sve što mu se kaže", "Lenjo je da govori", "Govoriće ceo život". Ovi i mnogi slični stavovi su pogrešni! Važno je da dete progovori na vreme kako bi njegov razvoj tekao uredno, u skladu sa normama. 

Kada je vreme za prvu reč?

Prva reč treba da se javi oko godinu dana. Kada kažemo prva reč, mislimo na prvu reč koja je funkcionalna, odnosno upotrebljena smisleno i u pravom trenutku (npr, kada se dete obrati mami i kaže "mama"). Mnogi roditelji na pitanje logopeda kada se javila prva reč odgovaraju da je to bilo oko šestog ili osmog meseca. U tom periodu dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta), a roditelji misle da je to bila prva reč. 

Kao što pedijatri imaju norme prema kojima prate stepen razvoja deteta, tako i logopedi imaju skalu prema kojoj prate da li detetov govorno-jezički razvoj teče uredno. Pored govorno-jezičkog razvoja, prati se i psihomotorni i socio-emocionalni razvoj. 

Razvoj govora iz meseca u mesec

Da biste znali koja aktivnost je prilagođena kom uzrastu deteta, važno je da znate šta da očekujete u određenim razvojnim periodima. 


Foto: Privatna arhiva

Oko šestog meseca, dete osim pevanja vokala (A, E, I, O, U) počinje da izgovara i neke konsonante (m, p, t, d, ) i tada, po prvi put, od deteta dobijamo nešto što liči na prve pokušaje da se produkuju reči, odnosno slogovi (ma, ta, ba, pa…). Ta faza razvoja naziva se faza "brbljanja". Pre šestog meseca, važno je da podstičemo dete da produkuje vokale tako što ćemo zajedno sa njim da pevamo (aaaaa, eeee...). Osim toga nastojite da verbalizujete sve ono što radite sa detetom (npr, kada šetate i vidite kuče kažete: "Vidi kucu. Kako kaže kuca? Av, av, aaav...").

Kada dete počne da udvaja slogove, važno je da mu uzvratite na isti način ("ma-ma", "ta-ta"). Dete možete da stimulišete tako što ćete da imenujete određene aktivnosti koje radite sa njim (npr. kada ga uspavljujete, pevajte "ni-na, na-na", kada ga hranite "am-am" i slično). 

Onomatopeja je jedna od važnih stimulacija, stoga kada vidite neku životinju, automobil ili uradite neku aktivnost propratite to vokalizacijom (npr, "mau-mau", "opa", "brm-brm", "bi-bi" i sl.). 

Od šestog do devetog meseca beba je spremna za aktivno učenje tako što gleda ono što dodiruje, traži ono što čuje i započinje gestovnu komunikaciju. U ovom periodu majka uvodi dete u svet zvuka, uči ga da imitira i da posmatra svoje lice u ogledalu. U devetom mesecu dolazi do udvajanja slogova, a brbljanje postaje intenzivnije i podseća na pravi govor. Taj period između devetog i dvanasetog meseca je period kada dete najčešće izgovara svoje prve reči. Tada je važno biti osetljiv na to kuda dete usmerava pažnju i koristiti detetovu radoznalost da bi naučilo kako da nešto imenuje ("Da, to je kuca!"). Tada roditelji imaju zadatak da dete uče da poštuje zabrane i izvršava jednostavne naloge (npr, "Daj loptu").