Svakog dana, veliki broj dece biva ostavljen da satima, kao hipnotisan sedi ispred ekrana, nepomično posmatrajući akcije svojih animiranih junaka ili igrajući neku od igrica na tabletu. 

Štetne posledice televizije (i drugih elektronskih igračaka) na decu

Priča o štetnosti uticaja medija na razvoj deteta je priča pred kojom ne smemo da zatvorimo oči i prekrijemo uši. Neki roditelji će se sasvim sigurno pobuniti i reći kako su baš neka reklama ili crtani film bili pokretač njihovog deteta da imenuje određeni pojam na engleskom jeziku, da zapamti i otpeva neku pesmicu sa reklame ili da oponaša neku ličnost ili superheroja. Nesumnjivo, poenta čitave mašinerije medija je da za kratko vreme, šokantnim i bombastičnim materijalom privuče pažnju svakog posmatrača. Deca potvrđuju da je tačna rečenica: Slušaš lako, usvajaš brzo! 

Dolaskom doba tehnike i elektronike, nove generacije kao da evoluiraju u decu "6D formata". Lebdeći hod, rasuta pažnja, hiperaktivnost, nespretnost, pasivnost, napetost, fobičnost samo su primeri ponašanja dece koji su par godina ranije rasli ispred omiljenih elektronskih igračaka birajući šareni sadržaj (neadekvatan za uzrast), sadržaj pun scena nasilja, šokantnih reči i neprimernih uzvika.

Korisne igre za decu 

Dobro je znati da dete možemo "skloniti" na koji sat dok se ručak kuva, mama šminka, a tata čita novine na miru. Međutim, da bi dete moglo da se razvije, važno je da ima mogućnost da iskusi svet oko sebe, da probudi u sebi istraživački duh, radoznalost koja je pokretač saznajnog razvoja. Važno je da potrči, saplete se, oseti mekoću trave i tvrdoću betona, baci loptu drugom detetu, čuje potom njegov povik: "Hvataj!", i proba da ispruži ruke da bi loptu uhvatilo. Takvu vrstu iskustva dete ne može dobiti sedeći ispred TV ekrana, monitora ili tableta.

Ovaj period saznavanja je osnova svega što nas kasnije čini adekvatnim učesnikom u komunikaciji, bićem svesnog svog postojanja u svetu koji nas okružuje, onog koji deluje bez odlaganja da učini prvi korak u oblikovanju stvarnosti. Vreme u kome telo traži aktivnost, ruke praktičnost, a noge put za hodanje. Zar su čula stvarno budna samo kada su izložena prenaglašenim vizuelnim i auditivnim efektima? Naravno da ne! Ne dozvolite da vam jednostavnost izlaganja deteta ekranima zamaskira mogućnost da mu ponudite nešto daleko bolje od toga.

Hajde da detetu ponudimo doživljaj prirode van prikaza pejzaža na ekranima, da ponudimo iskustva u njemu, da povežemo dete sa dobrim uzorima, omogućimo mu da istražuje prostor i vreme i uoči sopstveni potencijal za otkrivanjem, saznanjem i razumevanjem. Dajmo detetu šansu da raste i da se razvija sa svim potencijalima aktivnog i kreativnog bića. Omogućimo mu da samo konstruiše i otkriva modele ponašanja i vrednosti kroz igru, pokret, razgovor.

Nijedna reklama sa TV ekrana ne deluje ni približno edukativno na mališane, koliko zajedničko prelistavanje slikovnice sa roditeljem. Kroz praktično određivanje mnogih situacija viđenih u crtanom filmu, detetu ne samo da približavamo sadržaj istih i činimo razumljivim, već mu i pomažemo da viđeno upotrebi na nov, stvaralački način dajući svom radu posebnost i individualnost. Takav dvosmerni odnos ne samo da podstiče vaspitni proces u okviru porodice, već i proces razvoja govora da bi sutradan dete komuniciralo sa svojom okolinom. Tada ni prihvaćena melodična strana reč ili fraza ne zbunjuje jer je na nju ukazano da to nije reč kojom se služimo svaki dan i u svakoj situaciji. Ako već dete voli da gleda sadržaje na TV ekranima, sedite sa detetom i pričajte mu, postavljajte mu pitanja, tražite da razgovara sa vama.

Roditeljska odgovornost

Koliko nas je puta besciljno prelistavanje kanala stavilo na mesto potčinjenog pasivnog posmatrača? Mi smo ti koji su odgovorni za podsticanje aktivnosti deteta. Ne dozvolimo da gašenje kompjutera u dečijoj sobi bude uzrok histerične reakcije deteta. Hajde da nam najmoćnija "kazna" ne bude ukidanje vremena pred televizijom.

Usmerimo dete na igru, na istraživanje, na pokret. Ona je poseban vid učenja u kome samo dete uspeva da razume i ovlada onim što za njega ima smisao i značenje. Hajde da njegovo vaspitavanje ne prepuštamo superherojima, animiranim domaćim životinjama, japanskim, američkim i čijim god crtanim filmovima. Hajde da preuzmemo odgovornost.

Ukoliko ste već napravili grešku i dozvolili detetu da beskrajno sedi ispred TV ekrana, monitora ili tableta i telefona što je uticalo na razvoj govora, obratite se stručnjacima (logoped, reedukator psihomotorike) koji će na pravi način pomoći vašem detetu. 

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Službe za informisanje

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama