Većina dece prepoznaje slova i brojeve i pre polaska u školu, a neka deca znaju i da ih pišu iako se tehnika pisanja usvaja u prvom razredu. Dete otkriva zadovoljstvo korišćenja olovke imitirajući roditelje kao novi vid osvojene realnosti, a kasnije i kao model ponašanja sa kojim se približava odraslima. Kako dete raste i sazreva, sazreva i njegova grafomotorika. 

Da bi dete moglo da savlada veštinu pisanja mora da prođe kompletan motorički razvoj koji počinje razvojem grube motorike (sedenje, puzanje, hodanje, penjanje, igranje loptom, slaganje kocaka, igranje umetaljkama i sl.). Ovaj proces se nastavlja razvojem fine motorike (hvatanje celom šakom, hvatanje kažiprstom i palcem sitnih predmeta, ubacivanje sitnih predmeta u posudu, nizanje perlica i sl.).

Većina nije upoznata koliko su bitne svakodnevne aktivnosti koje dete obavlja. Sve te aktivnosti utiču na razvoj grafomotorike. Neke od aktivnosti su: oblačenje, obuvanje, zakopčavanje dugmadi, vezivanje pertli i sl. Važno je da dete isproba svoje mogućnosti, a da mu odrasli pomažu samo onda kada ono samo ne može da obavi neku aktivnost.

Priprema za grafomotoriku počinje još na ranom uzrastu aktivnostima u manipulativnom polju slaganjem kocki, hvatanjem sitnijih predmetima, nizanjem perli, gnječenjem, rolanjem, oblikovanjem plastelina, slaganjem bockalica.

Može se reći da razvoj grafomotorike, odnosno svih veština koje ona obuhvata, počinje oko osamnaestog meseca i traje do polaska u školu. Grafomotorika se razvija, ali i vežba. Zbog toga je potrebno detetu omogućiti aktivnosti koje će mu pomoći u tome.

Kada počne da koristi olovku dete prvo škraba, boji, zatim počinje da oblikuje krug (tri godine), kvadrat (četri godine), trougao (pet godina), crta ljudsku figuru (od punoglavca 3-4 godine) koja dobija sve više detalja, precrtava oblike. Zatim idu horizontalne, vertikalne, kose linije, talasaste, zupčaste linije, petlje, štampana slova, pisana slova. 

Osim navedenog, za dobru grafomotoriku preduslov su:

  • Pravilno sedenje (prava leđa i glava, leđa priljubljena uz naslon stolice, podlaktice naslonjene na sto)
  • Dobra orijentacija u prostoru da bi imalo orijentaciju na papiru (pravac kretanja pisanja sa leva na desno i odozgo na dole)
  • Adekvatna koordinacija oko-ruka
  • Diferenciranost motorike prstiju (zrelost tonusa mišića prstiju) koja sazreva krajem 6. godine
  • Pravilno držanje olovke
  • Pažnja i pamćenje
  • Stabilizovana lateralizovanost (da dete zna kojom rukom piše, koja mu je desna, a koja leva ruka),
  • Dobra artikulacija i zrelost govora

Dete s godinu i po dana počinje da uzima olovku u ruke i drži je celom šakom. U tom dobu počinje da šara po papiru. Sa dve i po godine počinje da drži olovku palcem, kažiprstom i srednjim prstom.

Od treće do pete godine olovku drši sa tri prsta i pomera celu šaku dok crta.

Sa četiri i po do šest godina dete počinje pravilno da drži olovku, vrhovima palca, kažiprsta i srednjeg prsta i pri pisanju pomera samo prste.  Hvat olovke vrhovima prstiju omogućava kontorlu pri pisanju što utiče na tečno i uredno pisanje.

Ako dete ne drži pravilno olovku, ima neujednačen otisak olovke na papiru, oblici koje crta su neprepoznatljivi i lošiji u odnosu na vršnjake, brzo se zamara dok crta, izbegava grafomotorne aktivnosti, postoji mogućnost da postoji neki problem koji ćete da otkrijete tako što ćete dete odvesti kod stručnjaka (logopeda, reedukatora psihomotorike) koji će na pravi način opservirati vaše dete, zaključiti o kom problem se radi i predložiti adekvatan tretman. 

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru „Čabarkapa“ koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama