1. Uzmite komad plastelina, testa ili sličnog materijala. Pomozite detetu da ispravi prst, a zatim neka bocka prstom po odabranom materijalu. Na taj način će dobiti taktilnu stimulaciju koja će mu olakšati da osvesti kažiprst. 

Možete bockati prstom sunđer, prolaziti njime kroz vodu, kroz činiju punjenu sirovim pirinčem ili pasuljem.

2. Ispružite svoj kažiprst i savijte detetu ostale prste tako da kažiprst ostane ispravljen, a zatim približavajte vaš prst dečijem i kada se dodirnu proizvedite neki zvuk, na pr. „bzzz“. Ponovite to više puta i isprobajte različite zvukove sve dok ne otkrijete čemu se dete raduje.

3. Duvajte balone od sapunice i bušite ih kažiprstom, a onda tražite od deteta da vas imitira. Na taj način će dete vežbati da izdvaja kažiprst od ostalih prstiju na ruci, kao i koordinaciju oko-ruka.

4. Možete nacrtati detetu na kažiprstu neki oblik, zalepiti papir u boji ili običnu lepljivu traku i tako ga odvojiti od ostalih prstiju. Dete će taj prst lakše razlikovati, zagledaće ono što je zalepljeno na njega i usmeravati pažnju na ono što će tim prstom pokazivati.

5. Ako dete ima neku igračku sa rupama veličine prsta, možete mu pokazati da kažiprst stavlja u svaku rupu.

6. Ukoliko imate gumene lopte sa bodljikavom površinom, dete može kažiprstom da pipa bodlje. Tako dobija i proprioceptivnu stimulaciju na jagodici kažiprsta koja mu prija i zato želi da je ponovi. Umesto lopte, možete pipati vrh stapića (drvenih ili plastičnih) koje ste zaboli u kutiju, sunđer ili plastelin.

7. Kada je dete usvojilo pokazni gest, koristite ga u igrama ili aktivnostima koje počinjete pitanjem: "Pokaži mi gde je...?". Možete listati knjigu i pitati dete da vam pokaže određenu životinju, predmet ili igračku. Osvrnite se po sobi i postavite isto pitanje. Učinite to i obrnuto, neka dete vas pita gde se nalazi određeni predmet, a vi ga pokažite. Na taj način se razvija dijalog između vas i deteta, a pokazni gest ima funkcionalnu primenu. Izvršavanje naloga od strane deteta pokazuje da je ono razumelo šta ga pitate, a razumevanje je neophodna osnova za razvoj ekspresivnog govora. 

Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda i reedukatora psihomotorike.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama