Sposobnost auditivne percepcije počinje da se razvija još intrauterino (dok je beba u stomaku). Taj razvoj se završava oko 11. godine. Da bi se govor i jezik pravilno razvijao, neophodno je da se i sposobnost auditivne percepcije razvija adekvatno. Osnovu za pravilan razvoj auditivne percepcije predstavlja normalan sluh. Kod dece sa usporenim govorno-jezičkim razvojem otežano (pogrešno) se percipiraju zvučna obeležja glasova. Dete ne uspeva da ih adekvatno razlikuje pa se na taj način i proces usvajanja glasova remeti. Problem nastaje prilikom formiranja pravilne povratne veze sa govorom okoline, ali i sa sopstvenim govorom. Kod ove dece problem automatizacije pravilnog izgovora kao i formiranje povratne veze nastaje kao posledica toga što ova deca ne uspevaju da pravilno obrade, zadrže informaciju, a samim tim i da reprodukuju pravilan govor. Smetnje u auditivnoj percepciji se odražavaju i na teškoće u praćenju brzog govora odraslih pa je zato kod njih neophodno koristiti kratke i jasne verbalne naloge kao i sporiji tempo govora. Tačnije, potrebno je da logoped, a i okolina deteta koristi tempo i brzinu govora prema mogućnostima dečijeg praćenja. To je jedini način da ova deca zapamte, zadrže i obrade informaciju.


Pročitajte i... Korisne vežbe za decu: Aktivnosti za stimulaciju ravnoteže

Deca koja imaju poremećaj auditivne percepcije u komunikaciji se koriste skraćenim rečima sa obrnutim rasporedom glasova i slogova. Rečenice su kratke, nepravilne i kod mlađe dece je govor imitativan. Zbog smetnje u auditivnoj percepciji imaju teškoće u usvajanju upitnih i odričnih rečenica. 

Najbolje da decu kroz igru navedete da vezbaju auditivnu paznju kroz različite zanimljive aktivnosti. U nastavku teksta ćemo vam dati predloge kako možete da se igrate sa njima. 

Koji zvuk se čuje?
Ova igra  je korisna za decu mlađeg uzrasta. Dete sedi u prostoji dok roditelj ili terapeut, sakriven iza paravana, proizvodi zvuk (listanje knjige, pucketanje prstima, pljeskanje rukama), a dete treba da pogodi koji je to zvuk. Takođe, igra može da se izvodi tako što se na sto ispred deteta stavi nekoliko plastičnih neprovidnih časa ili kutija u koje se ubaci sat ili neka igračka koja svira, a dete treba da pokaže čašu u kojoj je predmet koji proizvodi zvuk.

Pronađi zvuk
Dete stoji na sredini prostorije i ima traku preko očiju, a ostala deca stoje oko njega. Dete sa povezom preko očiju se okrene nekoliko puta u krug i izgubi osećaj orijentacije. Zatim neko od dece proizvede neki zvuk (imitira neku životinju, zvecka ključevima, zviždi itd.). Dete koje nosi povez treba da pokaže koje dete je proizvelo zvuk. Ukoliko pogodi, detetu koje je proizvelo zvuk se stavlja povez na oči.

Igra gluvih telefona
Deca sede u krug i pričaju zajedno na neku temu. Dok oni pričaju jedno dete šapne detetu do sebe neku reč ili kraću rečenicu i tako u krug dok svi ne čuju. Poslednje dete izgovori rečenicu naglas i onda proverimo da li je ta rečenica tačna.

Igra muzičke stolice
Stolice stoje u sredini i uvek za jednu manje od broja dece koja učestvuju u igri. Deca treba da stanu u krug oko stolica. U pozadini se čuje pesma i kada se zaustavi pesma deca treba da potrče ka slobodnoj stolici. Bitno je da eliminišu svaki drugi zvuk sem pesme i da sva pažnja bude usmerena ka tome.

Pronađi traženu reč 
Detetu recite da svaki put kad čuje traženu reč pljesne rukama, podigne ruke, ustane ili slično. Zatim čitajte reči ujednačenim ritmom i intonacijom. Dete se trudi da čuje traženu reč. Poželjno je da pravite kombinaciju reči sa glasovima koji su slični po izgovoru, a razlikuju se po zvučnosti.

Koji broj je sledeći?
Sa starijom decom možete da se igrate pogađanja brojeva dok se u pozadini čuje muzika ili neki drugi ometajući zvuk. Dok vi brojite, prstom pokažite na jedno dete koje će reći koji je sledeći broj po redu. I tako se brojanje nastavlja ako je dete reklo pravi broj. Ukoliko dete ne može da kaže sledeći broj, brojanje počinje iz početka.

Prstima pucketaj, pljesni dlan o dlan ili lupi rukom o sto
Detetu damo uputstvo da na određeni glas odreaguju na pravi način. Na primer, kada čuju glas P treba da pucketaju prstima, kada čuju glas B treba da pljesnu dlan o dlan, a kada čuju glas V treba da lupe rukom o sto. Ovu vežbu kasnije možete proširiti tako što ćete čitati reči, rečenice pa i tekst.


Pročitajte i... BAHA – nova metoda u lečenju oštećenja sluha kod dece


Ovo su samo neki primeri kako možete da vežbate auditivnu pažnju. Da bi logopedski tretmani bili što efikasniji i da bi davali što bolje rezultate primenjuju se aparati za auditivnu stimulaciju kao što su KSAFA-m i Behringer aprat (digitalizovan aparat). Oni direktno stimulišu slušni živac. Pomažu detetu da eliminiše zvuk iz okolne sredine i da sluša samo glas logopeda. Slušajući pravilan govorni model, detetu pružamo veće šanse za pravilnim usvajanjem govora i jezika. Pomoću ovog aparata razvijamo i usmeravamo auditivnu percepciju i pažnju, razvijamo rečenice, razvijamo sposobnost auditivne percepcije i diskriminacije, izazivamo pojavu glasova, korigujemo izgovor glasova, razvijamo sposobnost auditivne diskriminacije akustički sličnih fonema, korigujemo disfluentan govor, tempo, ritam i melodiju govora.

Jako je važno znati da iako deca imaju uredan sluh to ne znači da vas čuju tj. da razumeju govor okoline. Stimulišite ih na što adekvatniji način. Ukoliko, i pored vaše stimulacije, ne vidite napredak kod deteta ili mislite da to ne radite pravilno, najbolji način je da se obratite stručnjaku (logopedu) koji će na pravi način da pomogne vašem detetu. 

*Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici -YuMama

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama