Održavanje ravnoteže podrazumeva podešavanje tonusa u mišićima i pokretanje koštano-zglobnog sistema tako da se telo odupre sili zemljine teže i zadrži uspravan ili željeni položaj. Čulo ravnoteže je smešteno u unutrašnjem uvetu i biva stimulisano još prenatalno. Ozbiljnije se razvija prohodavanjem, ali se iskustva vezana za ravnotežu stiču od rođenja kroz različita kretanja (nošenje bebe, okretanje glave, ispravljanje, prevrtanje, puzanje, okretanje, stajanje i prohodavanje). Posle prohodavanja, detetu se otvara jedan novi svet pokreta, slobodnijih, samostalnijih i usmerenijih, a time se stvaraju uslovi za značajnije napredovanje u razvoju ravnoteže. Bitno je da kažemo da dobro razvijena sposobnost održavanja ravnoteže nije bitna samo zbog grube motorike, već je usko povezana i utiče na razvoj govora, spretnost i koordinaciju pokreta, tonus (napetost) mišića, slušnu obradu i pažnju, osećanje sigurnosti i samopuzdanje. 

Aktivnosti koje su izuzetno pogodne za stimulisanje ravnoteže, a koje se mogu izvoditi na ranom dečijem uzrastu su: hvatanje i dohvatanje, hodanje, trčanje, skakanje, cupkanje, okretanje, kotrljanje, vrtenje, naginjanje, savijanje, obrtanje (kolut napret ili nazad), vučenje, guranje, njihanje, ljuljanje, penjanje, silaženje, preskakanje, šutiranje, gaženje po različitim vrstama podloge. Neki od znakova da vaše dete ima slabije razvijenu ravnotežu su: izbegavanje penjanja, ljuljanja, pridržavanje kada silazi ili se penje uz stepenice, bojažljivost, nesigurnost. 

Kada su deca nešto starija, posle četvrte godine, možete probati sa sledećim vežbama. 

1. Vežbe za razvoj statičke ravnoteže (u stanju mirovanja):

Stajanje na jednoj nozi

Dete polako podigne jednu nogu, savije je u kolenu i raširi ruke u stranu. Neka proba da ostane što duže u ovom položaju. Ako mu to ne polazi za rukom, makar na kratko, može da se pridržava za nekoga ili nešto. Neka isproba to i na drugoj nozi da bi osetilo na kojoj je stabilnije. 

Vaga unapred, unazad i naginjanje u stranu

Dete prvo raširi ruke, a zatim se polako naginje unapred, a istovremeno jednu nogu podiže unazad. Na početku ne mora mnogo da podigne nogu, bitno je samo da je odvoji od poda. Dok radite vežbe, procenite koliko „pomoći“ je potrebno vašem detetu (pridržite ga, ali tek toliko da je sigurno i da može da ovlada svojim telom). Vagu unazad izvodite tako što se ruke rašire u stranu, telo naginje unazad, a jedna noga se podiže napred. Varijaciju ove vežbe izvodimo tako što se naginjemo u desnu ili levu stranu na jednoj nozi.