Sve što se dešava oko deteta treba bogatiti rečima i što više ga akustički (zvučno) stimulisati. Vremenom dete počinje da povezuje reč i određenu, njemu poznatu, akciju. Tada reči postaju osmišljene, dobijaju sadržinu i nose određeno značenje. Kada iste situacije ponavljamo kod dece se stvara akustička diskriminacija, a onda postepeno, ponavljanjem, dolazi do akustičkog zapamćivanja. Akustički stimulusi su jednostavniji kako bi ih deca što lakše percipirala i diskriminisala, a vremenom postaju sve složenija. U početku dete razlikuje zvuke i šumove. Postepeno počinje da razlikuje zvuke slabijeg i snažnijeg inteziteta. 

Kod dece koja akustički ne razlikuju glasove neophodno je raditi vežbe za razvijanje fonemskog sluha. 

Na početku se se sa detetom radi vežba u kojoj mu pokazujemo artikulacionu razliku sličnih glasova. Postavljamo govorne organe u pravilnu poziciju za izgovor jednog pa onda drugog, sličnog, glasa. Naizmenično izgovaramo slične glasove, a onda se više puta izgovara jedan glas i kada vidimo da ga je dete usvojilo onda ponavljamo više puta drugi glas. Zatim ponovo krenemo sa naizmeničnim ponavljanjem i istovremeno pratimo da li dete pravi razliku. Ovu vežbu možemo da izvodimo tako što pri izgovoru jednog glasa pljesnemo rukama, a a pri izgovoru drugog glasa udarimo rukom o sto. 

 

Nakon što dete usvoji određeni glas, počinjemo sa akustičkim vežbama diskriminacije glasova. Na početku se vežbe sastoje od diskriminacije slogova, a zatim se rade složenije vežbe koje podrazumevaju diskriminaciju glasova koji se nalaze u rečima koje se razlikuju samo u glasovima koje dete treba da razlikuje (npr. "đak" i "džak", "miš" i "Niš" i sl.). Ponekad dete uspe uspešno da izvede vežbe za diskriminaciju slogova, ali to ne znači da će pravilno koristiti odrećeni glas i da ga neće mešati sa drugim glasom, koji mu je sličan. Kada dete može da razlikuje bliske (slične) glasove u brzom, neposrednom ponavljanju ono će biti u mogućnosti i da ih adekvatno upotrebi u govoru, čitanju i pisanju. Razlikovanje sličnih glasova uvežbavamo kroz izgovor reči, rečenica i tekstova.

Da bi dete naučilo jezik, a zatim i slova bitna je razvijenost fonemskog sluha. Razvijenost slušne percepcije je bitna za razvoj fonemskog sluha. Najosetljiviji period za razvoj fonemskog sluha je period od četiri do pet godina. Učenje u ovom periodu treba da bude zanimljivo za decu. Potrebno je naglasiti da uvek krećemo od jednostavnijih vežbi da bismo postupno došli do složenijih. I što je najbitnije, razvojem fonemske diskriminacije, detetu pomažemo u razvoju pažnje i pamćenja.

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama