Ranije smo pisali o tome, pa ćemo se u daljem tekstu samo podsetiti šta treba da zna svaki budući đak, a staviti akcenat na to kako mu pomoći da razvije ove veštine, stigne svoje vršnjake (ukoliko postoji kašnjenje u nekom segmentu razvoja) i da li je to moguće.

Govor

Do svoje šeste, sedme godine dete bogati svoj rečnik raznim iskustvima. Aktivno koristi oko 3000 reči, ume da objasni njihovo značenje (da ih definiše) i pokazuje interesovanje za nepoznate reči (učenje novih reči). Koristi složene rečenice koje se sastoje od pet, šest reči. Šestogodišnje dete može samostalno da prepriča priču od nekoliko slika, kao i kraću priču koju je čulo ili doživljeni događaj.

Može i da zapamti kraće pesmice i da ih kasnije recituje ili otpeva. Razume i koristi sve predloge kako u prostoru koji ga okružuje, tako u grafomotornom prostoru (na papiru). Budući đak prvak treba da zna da vrši analizu i sintezu reči od četiri, pet slova (Kojim slovom počinje reč kuća?; Koje je prvo slovo u reči sunce, koje je treće, a koje zadnje?; Kada kažem N-O-S, šta si čuo/la?). Treba da razume i adekvatno koristi reči suprotnog i sličnog značenja (mali – veliki, srećan – veseo). Zna ko čini njegovu porodicu, da nabroji dane u nedelji, mesece u godini, domaće životinje, da broji do 20 (unapred i unazad).

Kako pomoći detetu da ovo savlada?

Pričajte sa vašim detetom, ispričajte mu kako ste vi proveli dan, a zatim ga pitajte kako je protekao njegov. Pitajte ga da vam prepriča priču koju ste mu ispričali ili crtani film koji je gledalo. Pokažite detetu neku sliku i zajedno smislite priču, podstičući ga sve vreme kroz postavljanje pitanja. Na taj način bogatite rečnik svog deteta, ali i pomažete razvoju njegove pažnje, mišljenja i kreativnosti.

Izgovor glasova
Dete u uzrastu od šest godina govori korektno i jasno. Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika. Ukoliko postoji čak i blago odstupanje ne oklevajte, obratite se stručnjaku (logopedu) i pomozite svom detetu. Zbog nepravilnog izgovora nekog glasa ili njegove zamene nekim drugim glasom, kasnije se kao posledica može javiti i problem u pisanju (npr. mešanje slova dok piše, posebno pri pisanju diktata).

Igrajte se. Izaberite većini poznatu, igru "Na slovo, na slovo..." (igra se tako što ćete detetu zadati da smisli reč na zadato slovo ili u prostoriji u kojoj se nalazite sa detetom izaberete određeni predmet i kažete mu početno slovo, a ono treba da pogodi o kom predmetu se radi). Igru, takođe, možete da izvodite i dok ste napolju u parku, automobilu ili na ulici.

"Šta je to i čemu služi?" – Stavite  u veliku kesu različite predmete (kašiku, četku za kosu, olovku, knjigu,...) i onda izvlačite jedan po jedan predmet, a zadatak vašeg deteta je da vam objasni čemu taj predmet služi.

Pisanje i orijentacija

Dete ne mora da zna da piše pre prvog razreda, ali je potrebno da pravilno drži olovku i da može adekvatno da izvodi određene vrste linija (precrtava krug, trougao, kvadrat, različite oblike, slova i brojeve ili prati smernice za crtanje linija). Treba da ima svest o smeru pisanja na papiru, da zna da povuče liniju odozgo nadole ili s leva na desno, kao i da je prilikom pisanja adekvatno postavi u odnosu na linije u svesci, da piše brojeve u nizu, sabira i oduzima do 10.

Preduslov za razvijanje veštine pisanja je opredeljenost za vodeću ruku, oko i uvo koje moraju biti saglasne. Ukoliko postoji neslaganje na ovim nivoima, npr. dete piše desnom rukom, ali je levo oko vodeće, imaće teškoće u prepoznavanju smerova kojim se oblikuje slovo ili u praćenju redosleda slova.

Obratite pažnju i na to da se ogledalsko pisanje slova ili brojeva može javiti u urednom razvoju deteta i nestaje sa sazrevanjem dominantne hemisfere, ali se može zadržati i posle sedme godine. Ukoliko se to desi, znači da sazrevanje mozga kasni i da je neophodno pružiti detetu stimulaciju kroz vežbe, kako bi moglo uspešno da nauči da čita i piše.

Dete bi trebalo da može da pokaže desno i levo na sebi (delove tela sa tih strana) već oko pete godine. Ukoliko dete to ne može da izvede u vreme polaska u školu, to je, takođe, znak kašnjenja u sazrevanju dominantne hemisfere i ukazuje na to da će dete imati teškoće u savladavanju početnog pisanja i čitanja, a možda i računanja. Bitno je da istaknemo da je sazrevanje dominantne hemisfere neophodno (preduslov) za praćenje i pamćenje redosleda informacija koje mogu biti izložene auditivno, vizuelno ili na neki drugi način. 

Kako vežbati sa detetom?

Predlažemo vam vežbe za unapređenje grafomotornih sposobnosti. Počnite sa jednostavnijim pravim linijama, a zatim pređite na krive linije. Detetu možete na papiru iscrtati tačke čijim spajanjem će formirati uspravne, položene ili kose linije. Možete i vi nacrtati linije nekom svetlom bojom, a da dete prelazi običnom olovkom preko njih.

Zatim crtajte različite forme krivih linija, formirajte ih crticama koje će dete da spaja. Za preciznost pokreta u grafomotornom polju možete detetu davati da boji različite oblike ili slike u bojanci, ali tako da proba da ne pređe linije. Kada dete može adekvatno da izvede prave i krive linije, možete mu iscrtati različite oblike, spajajući više različitih linija.

Deci su korisne i slike koje su cele formirane od tačaka ili crtica, a zadatak im je da prvo spoje sve elemente, a zatim i da ih oboje. Složeniji zadatak je kada vi napišete slova ili brojeve, a dete treba da ih precrta. Na početku je uobičajeno da se ovi simboli pišu krupno, a sa poboljšanjem grafomotorike, dete može da ih piše sve sitnije. Sečenje makazama po zadatoj liniji je, takođe, dobro za sazrevanje šake, a doprinosi i boljoj vizuo-motornoj koordinaciji koja je neophodna za pisanje. 

Pažnja

Pažnja deteta koje ima šest ili sedam godina traje oko 15 minuta, a onda fluktuira u zavisnosti od zanimljivosti sadržaja.

Kako vežbati sa detetom?

Pažnja se može trenirati kroz rad kod kuće, tako što se postepeno povećava obim rada i dete se podstiče da duže istraje na zadatku. Slobodne aktivnosti koje je dete samo izabralo, odnosno igra koja traje duži vremenski period je, takođe, dobra za produžavanje pažnje. 

Igra "Stop" se igra tako što brojite sa vašim detetom na izmenično do 20, s tim što umesto svakog trećeg broja vi ili dete (u zavisnosti na koga je red) treba da se izgovori reč STOP (možete smisliti i neku drugu reč). Na primer: jedan, dva, stop, četiri, pet, stop, sedam...

Brojevi

Na ovom uzrastu predškolac bi trebalo da pored broja kao simbola ima i pojam broja kao količinu tj. da poveže količinu sa odgovarajućim brojem. Treba da zna da reprodukuje do šest brojeva u nizu unapred i do četiri unazad. Adekvatno označava broj elemenata u skupu, uočava razlike i sličnosti, uočava uzročno posledične veze.

Kako vežbati sa detetom?

Pojam količine možete vežbati tako što ćete uzeti nekoliko plastičnih čaša i na svakoj od njih napisati po jedan broj (do broja 20). Zadatak vašeg deteta je da ubaci onoliko olovaka, čačkalica, zrna pasulja ili kukuruza koliko piše na određenoj čaši. Možete i da u čašama ubacite netаčan broj olovaka, čačkalica ili zrnevlja pa da vase dete proveri da li se količina u čaši slaže sa brojem koji na njoj piše.

Emotivni razvoj

Budući đak prepoznaje svoje emocije, ima realne strahove, saradljiv je i učestvuje u zajedničkim aktivnostima poštujući pravila igre. Samostalno se oblači i obuva (veže pertle na obući). 

Kako vežbati sa detetom?

Ukoliko već niste možete vašem detetu dati neko zaduženje oko kuće (izbacivanje smeća, odlazak u prodavnicu, pranje sudova ili neki drugi kućni posao).

Radite sa vašim detetom ili se obratite stručnjaku za pomoć (logoped, psiholog, reedukatot psihomotorike) jer se problem sam po sebi neće rešiti. Dete predškolskog uzrasta je svesno svog uspeha i neuspeha i primetivši svoj neuspeh (da u nečemu nije dobar kao njegovi drugovi iz odeljenja) može stvoriti odbojnost prema školi koj autiče na sveopšti uspeh deteta.

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama