Dešavalo se da dete želi da vam kaže nešto, da vam ispriča kako je bilo u vrtiću, ali kao da mu fali reči da to uradi? Želite da mu pomognete, ali ne znate kako. Postavljate mu pitanja da bi vam ispričalo ono što želi, navodite ga, ali ni to ne pomaže mnogo, ne daje adektvatne rezultate. Detetu zapravo nedostaje određeni broj reči kako bi moglo da vam ispriča nešto.

Često se roditelji pitaju kako da svom detetu pomognu da njegov rečnik bude bogatiji. Žele da njihovo dete, na postavljena pitanja, odgovara dužim rečenicama, da lepo postavi pitanje, da s lakoćom stupi u konverzaciju sa drugom decom ili odraslima. Bogaćenjem rečnika deteta razvijamo njegovu ljubav prema jeziku, odnosno prema lepom izražavanju.

Mislimo da bi bilo korisno da znate da bi dete sa tri godine trebalo da zna da vam opiše šta se nalazi na nekoj slici, odnosno da vam pomoću te slike ispriča neku priču. U nastavku ćemo vam dati primere kako pomoću slika možete pomoći detetu da obogati svoj rečnik. Primeri su u zavisnosti od uzrasta. Mlađem detetu ćete dati da vam ispriča priču pomoću manje slika, a starijem pomoću više slika. Takođe, i pitanja koja im postavljate će se razlikovati zavisno od uzrasta. 

Prvi primer je pričanje priče pomoću jedne slike. Detetu ćete dati jednu sliku na kojoj se dešava neka radnja. Daćete mu zadatak da dobro pogleda sliku i da vam, na osnovu toga što vidi, ispriča priču.

Mi smo nacrtali dve devojčice koje se klackaju na klackalici. Dete može da smisli naslov priče, da devojčicama da imena, da smisli kako su devojčice došle do klackalice i slično. Ako vidite da dete ne može samo da osmisli priču, pomozite mu tako što ćete postavljati pitanja pomoću kojih će da smisli priču (npr. „Kako želiš da se zovu devojčice?“). 

Drugi primer je pričanje priče pomoću dve slike. Ovde smo nacrtali dve situacije koje su povezane. Na prvoj slici se devojčica sa bakom vraća iz škole i baka nosi devojčicine stvari, a na drugoj slici su njih dve srele devojčicinu drugaricu. I ovde dete ima zadatak da da naslov priči i da osmisli radnju.

U ovoj priči dete može da smisli dijalog koji su vodile dve devojčice. Možete da mu postavite pitanje: "Da li je lepo što baka nosi devojčicine stvari?" ili "Šta misliš odakle idu baka i devojčica?".

U trećem primeru smo nacrtali četiri slike koje su povezane. Kao i u prethodna dva primera, dete ima zadatak da smisli naslov priče i da opiše šta se na kojoj slici dešava. Pojedinačno opisujući šta se na kojoj slici nalazi dete sve spaja u jednu priču. Ovu vežbu možete da izvodite i drugačije, tako što ćete iseći slike i detetu dati zadatak da složi slike po redu. Tako ćete istovremeno vežbati i redosled sa vašim detetom. Osim toga detetu možemo da damo prvu i poslednju sličicu, a da ono smisli ostatak priče ili tri sličice, bez poslednje, a da ono ima zadatak da smisli kraj priče. 

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama