Predlozi NA i U su vrste reči koje označavaju odnose predmeta i bića u prostoru. Dete ih usvaja u svojoj trećoj godini. Vama se možda i učini da je ono prosto “rođeno” sa tim jer se u većini slučajeva to odigra naizgled neprimetno, ali ono šta se zaista dešava je postepeno usvajanje sticanjem doživljaja iz različitih situacija. Da bi dete usvojilo predloge potrebno mu je iskustvo koje stiče najpre doživljajem sebe i svog tela (šta se nalazi NA/U licu, glavi, telu), a zatim krećući se po prostoru. Ono tada uočava odnos između sebe samog i određenog predmeta/bića, odnose predmeta/bića kao celinu, kao i njihov međusobni odnos i spontano ih usvaja.

Dete predloge prvo usvaja na receptivnom nivou, kada razume značenje, a kasnije se razvija ekspresivni nivo, kada počinje pravilno da upotrebljava. Dakle, ono će prvo razumeti kada mu kažete da nešto stavi NA sto, U džep, a kasnije će ono samo početi u svom govoru da koristi ovu gramatičku kategoriju. Vremenom dete sazreva pa sa konkretnog prelazi na apstraktni nivo. Prvo se usvajaju predlozi NA i U koji se odnose na prostor jer je to ono što dete vizuelno percipira (vidi) – šta je NA ili U njegovom telu, zatim u prostoru. Sazrevanjem detetovih kongitivnih sposobnosti ono usvaja prostorne predloge za koje je potrebno apstrahovanje viđenog – apstrakcija (živim U Beogradu, idemo NA skijanje), zatim se usvajaju NA i U kao predlozi za vreme (Idem NA mesec dana. Ručak počinje U 14 časova.) i kao predlozi za način (Napisala sam domaći NA brzinu. Pepeljuga i princ su igrali U zanosu muzike).

Pružite vašem detetu što više stimulacija kako bi ih ono što lakše i brže naučilo. To možete raditi i u svakodnevnim situacijama tako što ćete mu govoriti: Kada zevamo stavljamo ruku NA usta. Stavi maramicu U džep. Kad ulazite u stan, skinite jaknu i recite: Hajde da okačimo jaknu NA čiviluk. Cipele stavljamo U cipelarnik.

Neka dete bude vaš pomoćnik u kući. Npr. pri postavljanju stola za ručak možete mu reći da stavi tanjire na sto. Zamolite dete da donese nešto što se nalazi U vašoj torbi. Nekad oba predloga možete koristiti za iste predmete. Uzmite svesku ili neki časopis pa tražite od deteta da stavi olovku NA svesku, a zatim U svesku (časopis). Takođe, možete da glumite da ne vidite neki predmet koji vam u tom trenutku treba pa pitajte dete. Npr. Gde su ključevi? Da li si ih video?

Osim poznavanja predloga u prostoru i doživljaja u odnosu na telo, neophodno je da dete poznaje predloge i na papiru. Poznavanje predloga na papiru je osnova za pisanje, da bi detetu bilo lakše da napiše tekst. Osim za pisanje teksta, poznavanje predloga na papiru je bitno i za crtanje. U nastavku vam dajemo još nekoliko predloga vežbi kako svom detetu možete pomoći da usvoji predloge na papiru.

Prva vežba podrazumeva da detetu damo papir kažemo mu da nacrta nešto što podrazumeva predloge. Npr. kažemo mu da nacrta cveće u vazi, jabuku na drvetu, loptu na stolu, olovku u čaši, pticu na grani. Dete može da crta sve ono što je njemu poznato, na vama je da izaberete šta će da crta. Vežbu možete da izvedete i tako što ćete detetu reći da nacrta nešto što on želi, a da u to bude uključen predlog. 

Druga vežba podrazumeva da se detetu da slika na kojoj je nacrtano nešto i od njega se traži da kaže gde je šta, da li je na nečemu ili u nečemu. Osim slika možete detetu da postavljate pitanja, vezana za predloge, dok gledate neki crtani ili dok čitate neke priče.



Treća vežba se izvodi tako što detetu damo sliku na kojoj je nacrtano nešto gde su upotrebljena oba predloga, a dete ima zadatak da jednom bojom zaokruži ono što se nalazi NA nečemu, a drugom bojom da zaokruži ono što je U nečemu.

Na početku smo rekli da dete često neprimetno usvaja predloge, pa vam se čini da to i nije tako bitna stvar. Ali, takođe, objasnili smo i  zašto je usvajanje predloga bitno za dalji dečiji razvoj. Da bi vaše dete što bolje usvojilo predloge svaku priliku iskoristite za njihovo usvajanje. Ukoliko se nekom od vas desilo da dete ipak nije dobro usvojilo predloge, najbolje bi bilo da se obratite stručnjaku koji će vam pomoći da zajedno pomognete detetu da ih usvoji. 

 

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama