Da bismo mogli da pravilno govorimo, važno je da mišići jezika, usana i lica mogu da podrže pokrete koji su neophodni za izgovor glasova, odnosno neophodna nam je razvijena oralna praksija.

Pravilno izgovaranje glasova je u većini slučajeva uslovljeno razvijenom oralnom praksijom. Ona je preduslov za pravilnu artikulaciju (izgovor) glasova i predstavlja sposobnost voljnog pokretanja delova govornog aparata (usana, obraza, vilice, jezika, mekog i tvrdog nepca). Na taj način se govorni organi postavljaju u adekvatan položaj neophodan za pravlan izgovor glasova. Sazrevanje oralne praksije prati fiziološki razvoj deteta.

Žvakanje

Beba već od 4 do 6 meseci ima bolju kontrolu vilice, usana, i mogućnost veće pokretljivosti jezika pa je to razlog uvođenja čvrste hrane. Čvrsta ishrana koja se uvodi rano kod beba bitna je ne samo zbog hranljivih vrednosti već je žvakanje takve hrane u ovom periodu izuzetno važno - ono podstiče razvoj mišića govornih organa. Kod uvođenja čvrste hrane bitno je znati da žvakanje zahteva različite oralne motorne veštine koje su od značaja za razvoj govora. Na primer, žvakanje pomaže u razvoju upotrebe jezika što je odlična vežba za izgovor glasova T, D, K, G. 

Sve ove motoričke sposobnosti izvode isti mišići koji su potrebni za razvoj govora. Vremenom bebine motoričke sposobnosti postaju sve više usklađene i stiču motornu kontrolu. Ovo je proces koji traje, nije uslovljen vežbanjem, već samim fiziološkim sazrevanjem govornog aparata.

Pored redovnih obroka razvoj oralne praksije možete stimulisati i drugim namirnicama, kao što su kora hleba, suvo voće, kifle, sir, lizalice.



Duvanje

Dajte detetu da pije vodu sa zakrivljenim slamčicama ili iz sportskih flašica, milk šejk sa dugom slamčicom. Duvanje balona, balona od sapunice, stiropora, duvanje u zviždaljke, kao i sviranje frule, trube i ostalih duvačkih instrumenata, jača mišiće usana i obraza.

Napravite detetu vetrenjaču od papira. Imitirajte različite emocije: Kako se ti ljutiš? (namršteno lice, naborano čelo); Kako se bata smeje? (usne razvučene); Kako se plašiš? (zaokrugljena usta, kao za "O", oči širom otvorene); A kad si tužan? (usta nakrivljena na dole, lice namršteno). Vežbajte oblizivanje usana (umažite dete oko usana nečim što ono voli (sladoled, krem, šlag) i recite mu da oliže. Pred spavanje imitirajte pokrete zevanja.

Vežbe oralne praksije

Oralne motorne vežbe služe za jačanje mišića i/ili poboljšanje tonusa mišića. Vežbama oralne praksije pored poboljšanja artikulacije glasova dolazi i do smanjenja pojačane salivacije (lučenja pljuvačke) ukoliko je prisutna. Vežbe istezanja jezika može pomoći i deci sa kratkom podjezičnom resicom. 

Tretman obuhvata kratke vežbe koje je bitno izvoditi svakodnevno. Razlog svakodnevnog izvođenja ovih vežbi je taj što artikulacija predstavlja naviku, ponašanje koje stičemo automatski.

Angažovanjem ovih mišića mi ih učimo navikama i ti pokreti se vremenom automatizuju. Kada krećemo da učimo neko ponašanje, mi to radimo polako i namerno. Ulažemo više truda, više vežbamo, sve više se naš mozak i mišići kreću automatski i to sve traje do onog trenutka dok ne prestanemo da razmišljamo o pokretu. Sve ovo važi i za sticanje artikulacijskih navika, a samim tim i razvojem govora. Modeli za učenje su vizuelni i auditivni (terapeut je model) što je jako važno kod motoričkog učenja. Tretman je okrenut sticanju motoričkih veština.