Istraživanja pokazuju da 40 odsto dece koja su bila izložena nekom od riziko faktora na rođenju imaju neki od oštećenja sluha, govora i jezika. Važno je da znate da su sluh, govor i jezik međusobno neraskidivo povezani pa tako, oštećenje sluha uvek dovodi do oštećenja govora. Delovanje riziko faktora se ogleda u vidu usporenog govorno-jezičkog razvoja, najranije u periodu progovaranja, sve do predškolskog i ranog školskog uzrasta. 

Hiperbilirubinemija, jedan od mogućih uzroka usporenog govorno-jezičkog razvoja

Kada govorimo o organskim faktorima, jedan od najčešćih je svakako hiperbilirubinemija (povećana vrednost bilirubina) koja može da nastane iz više razloga, poput dijabetesa majke, nedovoljnog dotoka kiseonika do mozga, prevremenog porođaja, prenesenog porođaja, indukovanog porođaja.

Prvi znaci hiperbilirubinemije su: žuta koža i beonjače (jedan od glavnih i najuočljivijih simptoma), slabo sisanje, pospanost, hipotonija i promena plača. Hiperbilirubinemija se najčešće leči fitoterapijom (izloženost golog deteta plavoj svetlosti u inkubatoru, uz zaštićenost očiju) ili, u težim slučajevima, zamenom krvi novorođenčeta. 

Prenatalni uzroci 
Pomenuti faktori spadaju u riziko faktore po rođenju (perinatalne), ali veliki značaj imaju i prenatalni faktori (odnosno, oni dok je beba još uvek u stomaku). U najvažnije prenatalne faktore spadaju dijabetes majke, Rh inkompatibilija, hipertenzija u trudnoći, infektivne bolesti majke (poput rubeole ili toksoplazmoze). Tako na primer, instraživanja pokazuju da infekcija rubeolom u prva tri meseca trudnoće izaziva oštećanja sluha. Jako je važno da budete upoznati sa kontraindikacijama lekova koje koristite u trudnoći (kako za lečenje bolesti koje se javljaju u trudnoći tako i za samo održavanje trudnoće). Budite stalno u kontaktu sa nadležnim lekarom i trudite se da se adekvatno informišete.

Razvoj deteta koje je imalo hiperbilirubinemiju zavisi od koncentracije bilirubina u krvi koji utiče na iskorišćavanje kiseonika u nervnim ćelijama, što za posledicu ima oštećenja centralnog nervnog sistema, koja su trajna. Posledice hiperbilirubinemije zavise od koncentracije bilirubina, starosti novorođenčeta i dužine trajanja, a najčešće su: oštećenje vida, oštećenje sluha, mentalna retardacija, usporen psihomotorni razvoj, nekoordinisani pokreti, kasno progovaranje, otežano pamćenje, poremećaj u auditivnoj percepciji, otežana artikulacija glasova, otežano usvajanje pisanja i čitanja i mnogi drugi poremećaji. 

Logopedi tvrde da posledice koje nastaju usled hiperbilirubinemije dovode do oštećenja govora, jezika i sluha što zahteva ranu intervenciju. Prevencijom i ranim otkrivanjem može da se spreči javljanje poremećaja i njegov razvoj.

Preventivno delovanje i stimulacija imaju za cilj da se podstakne normalan govorno-jezički razvoj. Stimulacija omogućava detetu da kvalitetno prolazi kroz sve razvojne faze govora, počevši od faza gukanja i brbljanja, preko pojave prve reči, do razvoja svih govorno-jezičkih struktura. 

Ostali riziko faktori za probleme u govoru

Pored hiperbilirubinemije, postoji još riziko faktora koji ometaju normalan razvoj govora i jezika, a to su asfiksija, intraventrikularna hemoragija, hipoksija i prevremeni porođaj. Kod dece koja su imala intraventrikularnu hemoragiju, najčešći poremećaj u govoru je poremećaj artikulacije. Kod prevremeno rođene dece najčešće dolazi do usporenog fonetskog (glasovnog) razvoja, kao i usporen razvoj ekspresivnog govora. Mala telesna težina na rođenju predstavlja rizik za nastanak cerebralne paralize i mentalne retardacije. 

Saveti za roditelje

Možemo zaključiti da biološki faktori rizika mogu imati negativan uticaj na psihomotorni i govorno-jezički razvoj. Iz tog razloga je rana detekcija, dijagnostika i intervencija problema kod dece rođene uz prisustvo riziko faktora od velikog značaja. Naravno, u tim procesima neonatolog i pedijatar igraju veoma važnu ulogu u otkrivanju i skretanju pažnje na moguće faktore rizika koji mogu da utiču na razvoj govora i jezika.

U otpusnoj listi, neonatolog treba da navede da je potrebna medicinska i logopedska procena razvoja prelingvalne komunikacije. Ako to nije napisao neonatolog, pedijatar je taj koji na prvom susretu sa detetom i roditeljima daje predlog za odlazak kod logopeda radi procene razvoja prelingvalne komunikacije. Takođe, neophodna je procena razvoja sluha koji, kao što smo rekli, ima neraskidivu vezu sa razvojem govora i jezika.

U slučajevima kada uput lekara izostane, odgovornost roditelja je da na vreme uključi tim logopeda i reedukatora psihomotorike koji prate razvoj deteta. Preuzmite odgovornost i budite savesni u praćenju svog deteta. 

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama